Прави разлог интервенције: ко ће пре до либијске нафте?

Шта ће "демократија" донети обичним људима у Либији?
Шта ће "демократија" донети обичним људима у Либији?

Либијски „побуњеници“ најавили су да ће, када консолидују власт у земљи, приступ либијској нафти имати Италијани, Французи и Британци.

Са друге стране, спекулише се да ће проблеме у експлоатацији нафте имати Бразил, Кина и Русија, земље које су биле прилично уздржане током сукоба у Либији.

Кинески званичник министарства трговине Вен Џонглианг изјавио је у Пекингу да се кинеске инвестиције у Либији процењују на 18 милијарди долара и да су угрожене сукобима у тој земљи, али да се нада да ће сарадња бити настављења пошто се поново успостави стабилност у Либији.

„Инвестиције Кине у Либији, посебно инвестиције везане за нафту, су од узајамне економске користи сарадње за народе обе земље“, рекао је Вен.

Руским нафтним компанијама неће се дозволити да обнове производњу у Либији, уколико побуњеници и НАТО свргну Гадафијев режим, преноси агенција Ројтерс позивајући се на изјаву председника руско-либијског пословног савеза Арама Шегунца.

„Либију смо дефинитивно изгубили. Неће нам дати ‘зелено светло’ и ако неко мисли другачије, у великој је заблуди“, тврди Шегунц.

Руске компаније, као што су „Гаспром“, „Гасрпомњефт“ и „Татњефт“ су уложиле на стотине милиона долара у освајање налазишта нафте и гаса у Либији.

Истовремено италијанска компанија „Ени“ послала је екипу техничара у источну Либију, како би се што је пре могуће оспособили нафтна постројења, означавајући почетак трке за нафтом, у којој водећу позицију, после првог круга, има Италија.

Осим италијанске компаније, уговоре са Муамером Гадафијем имали су „Бритиш петролеум“, француски „Тотал“ и аустријски „ОМВ“, као и неколико америчких компанија, али су војни успеси устаника довели у питање вредност тих уговора, пише Њујорк тајмс.

Најважнија енергетска сировина је јуче појефтинила након што су се појавили извештаји да ће побуњеници ускоро преузети Триполи и да су заробили двојицу Гадафијевих синова. Касније се један од синова, Сеиф ал-Ислам, ипак појавио слободан и поздравио присталице свог оца, што је изазвало сумњу око тога ко заиста држи под контролом Триполи.

Аналитичари су такође довели у питање колико брзо производња нафте у Либији може да буде поново покренута уколико побуњеници преузму власт.

Након почетка немира у фебруару је производња у тој чланици Организације земаља извозница нафте пала са 1,5 милиона на само 60.000 барела на дан, а оштећена је и нафтна инфраструктура.

Инвестициона банка „Голдман Сакс“ је саопштила да је задржала ранију прогнозу о производњи „течног злата“ у Либији за следећу годину од 250.000 барела на дан.

„Биће тешко поново покренути заустављену производњу. Ми нећемо мењати своју прогнозу док не будемо имали више података о ситуацији“, наводи се у саопштењу „Голдман Сакса“.

Неки други аналитичари су ипак нешто оптимистичнији, па је тако Ричард Султанијан из консултантске фирме „НУС консалтинг“ изјавио да ће се либијска производња нафте вратити на предратни ниво у првој половини 2012. године

"Побуњеници" уз помоћ НАТО пакта
"Побуњеници" уз помоћ НАТО пакта

Професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић оценио је да би одлазак либијског лидера Муамера Гадафија са власти представљао поклон западној Европи у виду огромних извора квалитетне нафте, док би пад цене тог енергента утицао на стабилизацију пољуљаних западноевропских привреда.

Пад цене нафте могао би утицати и на позицију западноевропских земаља у односу са Русијом као главним снабдевачем, оценио је Симић.

Симић је истакао да су се крају Гадафијеве власти у Либији посебно обрадовали француски председник Никола Саркози и италијански премијер Силвио Берлускони због економске кризе и могућег пада цене нафте.

Он је проценио да ће Запад учинити све да се избегну масовна крвопролића у Либији, иако ће се тешко избећи освете и убијања.

„Када је вођен рат за Ирак, речено је, када се Ирак демократизује, он ће бити подељен на три демократске провинције, од којих ће се једна звати „Дизел“, друга „Безоловни“, а трећа „Регулар“, рекао је Симић.

Он је проценио да ће вероватно и „демократска Либија на сличан начин бити устројена“.

„Вероватно после Либије следи Сирија, где неће бити војне интервенције, јер иза сиријског председника Башара ал Асада још увек стоји моћна рука турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана и лабилна ситуација на Блиском истоку коју нико неће смети да тако лако такне“, рекао је Симић.

Симић је додао да у Сирији нема нафте, тако да нема разлога за „ову врсту демократизације“ као у Ираку и Либији.

Британска агенција Ројтерс подсећа да се италијански интереси у њеној бившој колонији, Либији протежи се од нафтних поља до више милијарди евра вредних пословних уговора у области одбране и градјевинарства. Италијанска компанија „Ени“ већ је послала екипу техничара у источну Либију, како би се што је пре оспособили нафтна постројења, означавајући почетак трке за нафтом, у којој водећу позицију у овом тренутку има Италија, наводе агенције.

Некада најближи европски савезник Гадафијевог режима, званични Рим се „агресивно удварао либијским побуњеницима“ од када их је подржао у априлу, примећује Ројтерс.

Извор: Б92.нет

Напиши коментар