Српски пут

11 година након "доласка" демократије Србији прети нестанак
11 година након "доласка" демократије Србији прети нестанак

Србија има све разлоге овог света да буде љута на Запад. Уцене којима смо изложени немају преседана у европској историји.

Блокада целе земље била је бесмислена и када су била у питању хапшења Караџића и Младића, а последњи захтеви да Србија среди стање на северу Косова како би добила кандидатуру, могу се слободно назвати садистичким.

Ни та Немачка Ангеле Меркел није после Другог светског рата трпела ничије 20-годишње иживљавање каквом је и даље изложена Србија, а све како би се пошто-пото доказала лаж да смо једино ми одговорни за страдања 90-их.

Које су границе српског трпљења?
Које су границе српског трпљења?

Најмоћнија жена света, како Меркелову годинама називају светски медији, у уторак је у ствари изузетно помогла Србији. Она нам је, колико год јој то није била намера, јасно ставила до знања да убудуће за нас постоји само један пут – пут независности и сарадње са пријатељским земљама, али пут који више не укључује ЕУ као средишњу и најважнију одредницу наших живота. Србија од уторка више нема никаквог разлога да поштује било какве договоре и уговоре са Унијом, баш као што ни та моћна, али толико разнолика скупина европских држава, не поштује никакве договоре са Србијом.
Тај нови, силом наметнути српски пут не мора, ако смо паметни, да подразумева ни изолацију земље, ни одустајање од стандарда и квалитетних европских закона, нити пад билатералне сарадње са европским државама, а поготово не одустајање од поштовања апсолутно свих људских права и слобода.

Тај наш нови наметнути пут, међутим, мора да буде усредсређен на другачији развој економије, који неће бити оптерећен наметнутим флоскулама о супериорности слободног тржишта, на драстично повећање сопствене производње уз прецизна ограничења увоза како би био избалансиран спољнотрговински биланс, на неограничену системску помоћ успешним српским привредницима, на истинско обезбеђивање равноправности свих облика својине, као и на снажну и неусловљену интервенцију у привреди путем оснивања државних предузећа у свим областима.

Тај пут, пре свега, мора афирмисати социјалну државу равноправних људи у којој је свима обезбеђен минималан степен егзистенцијалне сигурности.
Знање и способност да урадимо све што је пред нама највећи је изазов ове генерације грађана Србије, а препреке су још једном веће од оних које су постављене пред било који други европски народ. Биће тешко, али свако оклевање у драстичном реформисању друштва донеће нам још једну деценију беде и понижења.

Аутор: Милан Грујић
Извор: pressonline.rs

Напиши коментар