Шта хоће „српски националисти“?

Породична шетња, истицање правих вредности
Породична шетња, истицање правих вредности

Пре појашњења шта у ствари жели просечан тзв. српски националиста, не могу да се не осврнем на чињеницу да је овај термин обожаван од стране већине медија. Не чуди када знамо да су ти медији искључиво под котролом владајуће гарнитуре, страних компанија или у најмању руку сумњивих агенција.

Уз помоћ новинара направљена је слика крвождерног националисте који само жели да руши и разбија, и углавном само његово постојање је кривично дело, јер наравно ко није за Европу тај је као по правилу назадан, припадник ретроградних снага прошлости, кочничар европског пута, и кад се све сабере, крив за све лоше у овој земљи.

Да се вратимо теми, шта то у ствари жели просечан „зли“ српски националиста?

– пре свега да се једном зна које су границе државе Србије, шта је то на шта Србија неће пристати по цену ничега. Ово се подудара и са очувањем националног поноса и дефинисањем шта је наша национална политка, који су нам циљви, чему стремимо у будућности. Јасно и гласно држава Србија мора сваком да каже, Косово и Метохија је привремено окупирана територија, таман да је призна свака земља света. Наша територија није на поклон само зато што ју је отела јача сила и херионски новац за лобирање, то је наше, било, биће и остаће. Да се држава обрачуна са онима који унутар ње раде против њених интереса, разне нво, квази експерти, саветници, агенције, медији.

– варају се сви који мисле да просечан националиста није за децентрализацију. Децентрализација да, али не по моделу који намеће садашња владајућа гарнитура и којекакви политиканти као што су Чанак, Ч. Јовановић, Пајтић и његови сателити, итд. Њихова децентрализација се своди на њихове мале беговине где би они били мали суверени неограничене моћи. Децентрализација мора пре свега донети бољи живот људима у неком региону, све остало је мање битно. Децеднтрализација дакле мора бити урађена по економском принципу, да буде одржива и оправдана, али и са јасним овлашћењима, без могућности да се неко овлашћење тумачи на хиљаду начина. Српски националиста не жели аутономије, жели једну, јаку, богату Србију, у којој ће свако ко је поштује поштено живети од свог рада.

– националиста жели и дугорочан план економског развоја економске политике, нећемо да будемо сваштари, желимо да знамо да ли је (а јесте) наша предност пољопривреда, производња органске хране, производња енергије (пре свега од ветра, воде и сунца). Мора престати ова пијачна економија у којој сви свима препродајемо, а ретко ко производи. Када се дугорочно дефинише на основу потреба економија у ближем и даљем окружењу, онда држава мора привреду да усмери у том правцу, али и школовање људи који ће привреду водити у том смеру. Дакле јасно избацити листе послове које ће бити потребне у наредних двадесет и више година. Потпуно опоравити и додатно уложити у инфракстутуру села, и да то буде један од начина, уз олакшице, да сељак остане на селу. Нека нам Холандија буде пример за ово, а не за права геј популације и наркоманске кафиће. Радник мора да буде заштићен од бахатог послодовца, као пто има обавезе, мора да има и права.

– српски националиста жели да корупција не постоји, то је рак рана данашњег друштва у Србији, и практично не постоји сектор у Србији који није мање или више корумпиран. Цело друштво мора бити мобилисано у борби против ове пошасти и свако ко је ухваћен у таквом делу мораја уз одузимање имовине, одлсужење казне да добије доживотну забрану обављања било какве друштвене или политичке делатности. Србије не сме да буде уточиште сумњивог капитала, нити земља која распродаје своју земљу странцима, Србија мора да очува своје ресурсе.

Србија умире под теретом корупције
Србија умире под теретом корупције

– социјална политика и здравство морају да добију други, позитиван смер кретања. Најједноставнији пример је понижавање трудница док се држава декларативно бори против беле куге. Ако већ желимо да се поредимо, зашто као Немачка не уведемо да трудница по детету добије две године радног стажа? Зашто се поредимо само у оном накарадном, зашто не користимо туђа корисна искуства? Зашто држава прстом не мрда на чињеницу да су наше фирме огромни дужници за социјално осигурање? Србија мора да се посвети својим грађанима, да социјалне службе не буду пуке адресе канцеларије, да Србија не буде место социјалних случајева који су махом жртве приватизација.

– Чему служи безброј државних агенција, министарства, пројекти, кампање? Сада служе само за прање новца, лоповлук, махинације. Чему служи садашњи режим ако не народу, ко ће ако не држава да заштити народ од лихварских камата банкара на нашем тржишту, шта држава ради да заштити своје грађане од тога? Зашто држава штити монополисте, тајкуне, ко нас штити од њих? Хоћемо заштиту од манипуланата и шпекуланата, чему држава служи ако се не бори против тога? Хапшење, и кажњавање свих учесника кумовску-буразерских приватизација у спрези са појединцима из режима.

– српски националиста сигурно не жели да морални и друштвени узори буду разне секе, даре, маре, криминалци, лопови, увлакачи. Националиста жели да такви буду у разумнеој мери достпуни својој публици, не забрањени, али не и повлашћени да нас „бомбардују“ глупошћу од јутра до мрака. Такви морају да буду додатно опорезовани, а паметни, школовани, спортисти, то треба да буду узори. Националиста жели да се спроведе озбиљна анализа о власничкој структури српских медија, анализа како и зашто је неко добио националну фреквенцију, желимо ред свуда, па и у овом сектору. Сваком по закону, па како буде.

– српски националиста нема ништа против припадника националних мањина који поштују и воле своју земљу Србију. Много припадника националних мањина је своје животе дало за слободу остатка Србије. Националиста не жели да се међу припадницима мањина као поглавари и вође појављују само екстреми који јавно позивају на рушење уставног поретка. Националиста жели као и свако други у Србији да упозна национале мањине, њихове обичаје, жели да има прилику да посечује њихове вашаре, културне догађаје, жели да осети посебност као предност, а не као разлику што нам намећу наши политичари.

– српски националиста не жели да види како се под тобожњом уметничком слободом вређају његова национална и верска осећања. Не жели ником да ускрати гарантована права, али жели да не буде грађанин другог реда („јер тако хоће европа“) који је увек ћушнут у крај због интереса неког другог. Национални понос, невине жртве, национални симболи, српска црква, то су ствари које не могу бити ствар преговора, то не може да се блати без последица, и држава мора да се оштро обрачуна са том појавом.

Српска војска, понос Србије
Српска војска, понос Србије

– чему данас служи војска Србије, која би по свим правилима требало да се зове српска војска? Да ли смо војску професионализовали да их лакше шаљемо у „мировне“ мисије под капом нато пакта? Која то земља на свету уништава и смањује војску и њено наоружање? Ми желимо да професија војника буде часна, поштована и да војника чини поносним. Војна обавеза мора да постоји у некој форми. Ми смо мала држава, често нападана од великих освајача без повода, и ваљда је боље да народ зна да се снађе у случају потребе. Цивилно служење је у реду, али не по овом систему, него строго контролисано и такви војници морају бити оспособљени за помоћ приликом природних катастрофа, а не да докони седе по позориштима и дангубе.

– српски националиста жели да српска политичка сцена буде све осим овог што је данас, а данас је то политички вашар са трансферима као у спорту, пуна лицемера, превараната, лопова. Националиста би хтео да се политиком бави онак ко је доказан у професији, а не да му полтички живот буде средство за стицање богатства и моћи. Положај да, али са квалификацијама за њега.

Ово су ствари које би „страшни“ националисти волели да виде, уређену, одговорну државу и њене службенике. Државу са стратегијом у сваком сектору, поносну (али не бахату), вољену од својих грађана који више неће да беже из ње.

Ако се и ти препознаш макар у једном пасусу, добродошао у клуб „екстрема, клерофашиста, назадних снага, евроскептика, насилника“ а у ствари добронамерног, обичног свакодневног становника наше отаџбине.

Србија да буде земља поносних, а не понижених
Србија да буде земља поносних, а не понижених

Спреман сам да тврдим да би усвајање оваквих вредности била на добробит сваког становника Србије, а фантомски „националисти“ се не би приметили, окренули би се свом животу јер више не би морали да се боре за голи опстанак себе и свог народа, против издаје државе од стране режима, посветио би се стварању породице у држави која поштеног човека цени.

Напиши коментар