ЕУ хоће да заврши са Косовом пре Путиновог повратка!

Владимир Путин, заузима, према мишљењу Запада, чвршћу позицију у подршци Србима од Дмитрија Медведева
Владимир Путин, заузима, према мишљењу Запада, чвршћу позицију у подршци Србима од Дмитрија Медведева

Технички преговори који се воде између делегација Београда и Приштине, рекло би се, исцрпели су се – тако се чини Западу.

Пошто су српске власти прихватиле фактички све главне захтеве албанске стране у вези са катастарским, царинским, грађанским и осталим актима и документацијом, у Бриселу и Вашингтону су одлучили да се пређе непосредно на решавање глобалнијег задатка: документовано уобличење признања самопроглашене независности Косова од стране Србије.

Према информацијама којима располажемо, реализација наведеног сценарија ће бити убрзана у вези са најновијим променама у унутрашњој политици Русије – да би се успело у томе пре повратка на власт Владимира Путина, који заузима, према мишљењу Запада, чвршћу позицију у подршци Србима од Дмитрија Медведева. Архитекте новог светског поретка нису могле а да не буду узнемирене и последњим изјавама амбасадора Русије у Београду Александра Конузина, које доказују да се Кремаљ можда коначно разочарао у садашњу прозападну владајућу српску коалицију на челу са председником Борисом Тадићем и да је спреман да се усмери на подршку опозицији. Све то тера САД и ЕУ да форсира завршетак свог „косовског пројекта“.

Како се то већ стално дешава последњих месеци, пробни балон за оглашавање нових западних иницијатива у вези са Косовом је поново шеф дипломатског представништва Француске у Приштини Жан Франсуа Фиту. У интервјуу најважнијимм косовским новинама на албанском језику „Кохи диторе“ он је констатовао да „садашњи дијалог између Београда и Приштине дозвољава да се реше техничка питања, од којих зависи бољи живот људи“. Међутим, према његовим речима, „после тога ће бити неопходан другачији разговор“, који је он назвао „Д-дијалог“. Мањи дијалог ће странама помоћи да изграде поверење, тако да буду у стању да поведу крупнији „Д-дијалог“ – објаснио је Фиту.

ШТА ЈЕ „Д-ДИЈАЛОГ“ Исти такав сценарио је у разговору са новинарима изнео и „један високи европски представник под условом да његово име остане анонимно“. Према његовим речима, најодговорнији за праћење преговора у име ЕУ Роберт Купер ће „објавити да се крајем текуће године затвара дијалог који је до сада вођен, а да ће политички дијалог почети кад се у Србији заврше избори, који су планирани за април“.

Размишљања о „грађењу поверења“ између Срба и Албанаца у контексту последњих догађаја на северу Косова на први поглед изгледају као очигледно подсмевање. Међутим, како се види из косовских медија, током последње рунде бриселских преговора 2. септембра српска делегација на челу са Бориславом Стефановићем стварно је прихватила практично све захтеве Приштине о питањима повратка катастарске документације, признања царинских печата и обезбеђења слободе трговине. Кад је реч о последњем питању, ради се о томе да је Београд прихватио да сам издејствује обавезе у вези са Косовом „у складу са споразумом ЦЕФТА“. То је документ о формирању Централноевропске зоне за слободну трговину, који су 2007. године ратификовали Албанија, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина и Косово. У њему је Приштина представљена као Мисија УН за послове привремене администрације. Међутим, после једностраног проглашења независности Косова у фебруару 2008. године, албанске власти покрајине, уз подршку већине осталих учесница споразума, третирају свој статус као државни.

Ствар је у томе да би, према специјалној препоруци вођства ЕУ, остварење споразума ЦЕФТА требало да припреми његове потписнике за „учлањење у ЕУ“. Због тога би они требало да потпишу билатералне споразуме о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ. Јасно је да ће у случају Косова реализација оваквог споразума довести до припајању Приштине ЕУ независно од Београда, а можда и пре Београда. Посланик Европског парламента и специјални известилац о Косову Бернд Поселт је у интервјуу косовском листу „Епока е ре“ већ изјавио да преговори између Брисела и Београда о пријему Србије у ЕУ неће почети све док „Србија не разјасни своју позицију у вези са Косовом“.

Што се тиче „конвенционог“ споразума између ЕУ и Косова о развоју билатералних трговинских односа и визне либерализације, и она би, према речима Поселта, требало да се потпише“. Као главни проблем за ЕУ у вези с тим, специјални наручилац је навео потребу „да се учини још много напора“ како би се Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка убедиле да признају Косово. Председник ЕУ Херман ван Ромпеј такође је обећао косовском председнику Атифете Јахјаги да ће „ускоро“ да започне преговоре о либерализацији визног режима са Приштином као и да ће „помагати да Косово стекне чланство у ЕУ“.

БЕОГРАД СВЕ ЗНА Тешко да београдски преговарачи не знају ништа о овим и сличним „нијансама“ – па они, плашећи се да ће бити окривљени за издају националних интереса, намерно нису журили да огласе детаље докумената који су потписани у Бриселу. У сваком случају, према речима Едите Тахири, шефа делегације Приштине на преговорима, њен српски колега Борко Стефановић се „плаши да каже истину“, између осталог и у вези са сагласношћу постигнутом са Србијом о признавању „царинских печата Косова“: „Стефановић је предлагао другачије опције, као што су печати, на пример, косовске мисије ЕУ, али то за нас није прихватљиво“. „Мислим да се Стефановић плаши српског јавном мњења и зато не говори истину“, констатује Тахиријева. Нажалост, немамо разлога да јој не верујемо.

Очигледно да су у Београду добро обавештени и о томе какви су им захтеви постављени у оквиру анонсираног „Д-дијалога“. О њима је већ проговорио лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић, који је пре сам себе позиционирао као највећег српског патриоту. Говорећи недавно у Београду на конференцији коју је организовао Хелсиншки комитет за људска права, он је позвао Србију да „призна Косово као свог најближег и специјалног суседа“, који је „настао као резултат разговора са Србијом“.

У првобитни сценарио обезбеђења признавања независности Косова од Србије тачно се уклапају и априлски избори у Србији, које помиње поменути анонимни европски чиновник. Опозиционе снаге на челу са Српском радикалном странком не крију намере да смене не само садашњи састав Народне скупштине и владу Мирка Цветковића већ и председника Тадића, при чему рок његовим овлашћењима истиче 2013. године. Према информационом „отпаду“ који је објавио Викиликс, Тадић је још 2006. године себи признао косовску независност. Како обавештавају откривене дипломатске депеше бившег амбасадора САД у Београду Мајкла Полта, српски лидер је у приватним разговорима „признавао да је независност Косова реалност“. Зато је његова потпуна пажња фокусирана на оно што ће се десити пошто „Косово стекне своју коначан статус“. Међутим, промене на руској политичкој сцени, рекло би се, принудиће западне силе да догађаје у косовском правцу исфорсирају не чекајући изборе (или поновни избор) Бориса Тадића.

Аутор: Петар Искендеров
Извор: vaseljenska.com 

Напиши коментар