Нови марксизам на делу

Пристајање на носење униформе Великог брата,постаје питање опстанка..
Пристајање на носење униформе Великог брата,постаје питање опстанка..

Није ми јасно шта се то догађа са нама. Нигде и ниоткуда гласа разума. Наша јавност је занемела. Да ли је могуће да се сви плаше? Или се можда ради о томе да смо постали глупи, мозгова опраних од капиталне пропаганде? Где су српски интелектуалци, некада чувени по гласу разума и храбрости којим су се супротстављали сваком једноумљу, глупости или атаку на слободу? Нешто се међу нама, очигледно, угасило.

Нови марксизам је, међутим, на делу. Мало је рећи марксизам – ради се о новом катехизису који чини смешним и тужним наше дреждање у чекаоници пред вратима Европе. Парадокс наше ситуације не лежи само у поворци небулозних аргумената које нам испостављају наши политичари гледе европског раја који нас чека једног дана, него и у чињеници да нам се они представљају као једини овлашћени тумачи природе „нове европске филозофије“. Та њихова филозофија данас звучи као да је пристигла из древних времена ИБ. Више волим Европу него очи своје, него истину, правду и здрав разум.

Можда би се Европа наљутила на Србију и због сувишних питања? Зато, у чекаоници пред вратима раја, никакво таласање није дозвољено.Оног тренутка када држава почиње да се бави личним стварима појединца у име рајских принципа и „уређења државе“, бар колико је познато из историје, рајски принципи постају некако паклени.

Закон о личној срећи још нигде у Европи није донесен, али код нас очигледно та идеја лебди у ваздуху. Од нас се, наиме, очекује да се понашамо као да је такав закон већ донесен. Свако сувишно питање и небрига према расположењу Европе, већ данас се сматра увредом, неком врстом кршења строгих правила српског рајског пута.

Пристајање на носење униформе Великог брата,постаје питање опстанка..
Није више питање куда смо се упутили, него коју боју униформе ће да нам доделе.
И још нешто – светло се гаси у десет увече, па ви видите.

А у Србији, назависна посланица Весна Пешић, уверена у папску непогрешивост Европе, Уједињених нација и свих мировних мисија, саветује ових дана Милорада Додика да спусти лопту по питању ситуације у Републици Српској и да се препусти праведном суду Великог Брата.

Божидар Ђелић, повереник Великог Брата, поводом најновијег ултиматума који је Европа поставила Србији у погледу Косова у стилу ”Немојте да сте писнули”, поручује овдашњој јавности да нам је бели Шенген с разлогом на климавим ногама, те да ћемо морати много више да се трудимо, иначе има да нас нема, то јест има да нам се укине шанса да добијемо статус кандидата.

Из српске власти ове недеље непрестано нам поручују да их оставимо на миру ”док не заврше посао.” Има да нас приведу Европи како знају и умеју, и о томе се више у српским медијима ни не расправља. Цела ова ситуација, у великој мери подсећа на време ИБ. У Европу, изгледа, можемо да уђемо само као нова Југославија, али Додику, очигледно, то још увек није јасно.

Црвена звезда је замењена жутим звездама. Питање недеље гласи – ко су нови Тито и Кардељ.
А ко је нови Јово Капичић? За то место се већ данас многи боре. Ако хоћемо да живимо као сав нормалан свет, ево нам прилике да покажемо да смо за то спремни…
Обуците униформу,боју сами бирате или реците ДОСТА !!!

Ауторка: Мила Баста

Напиши коментар