Одлазак заборављеног ваздухопловног аса

Први полетео када је било најгоре: сахрана Иље Аризанова
Први полетео када је било најгоре: сахрана Иље Аризанова

Како најкраће испричати твој живот, доживљаје из војске, са ратишта, а посебно голготу са Косова? Свако ко те је познавао, знао је какав си био, свако ко је помоћ од тебе затражио, добио је. Сви се надамо да си заспао срећан. Можда ће нам тако бити лакше…

Уз ове речи и уз тактове песме „Марш на Дрину“ јуче је, 06.09.2011. на Бежанијском гробљу у Београду око 500 сабораца, рођака и пријатеља испратило на вечни починак потпуковника Иљу Аризанова (52), пилота „мига 29“, који је на полуисправном авиону Војске Југославије бранио небо Србије током рата с НАТО 1999. године.

Потпуковник Иљо Аризанов је 24. марта 1999. први полетео са нишког аеродрома, а оборен је изнад територије Косова и Метохије, у рејону Дренице.

Успео је да се катапултира и три дана се кроз положаје албанске ослободилачке војске Косова пробијао до аеродрома у Приштини. Убрзо после тога, Аризанов је због нарушеног здравственог стања пензионисан.

У 14.30 тужна колона кренула је од капеле на Бежанијском гробљу ка гробном месту. Колону је предводила почасна гарда Војске Србије, док су ковчег са телом потпуковника Аризанова носили пилоти који су заједно са њим бранили српско небо.

– Пријатељ, колега, узор на послу. Сви знамо ко је био Иљо Аризанов и каквог је јунака изгубила наша земља. Била ми је част познавати таквог човека. Нажалост, имао је проблема са срцем и уграђена три бајпаса – рекао је за „Блиц“ пилот Емир Шишић, који је 2008. године пуштен на условну слободу пошто је претходно био осуђен због обарања авиона ЕУ 1992. године изнад Вараждина.

Док су радници гробља спуштали ковчег са телом, ваздух је парао плотун почасне гарде, а из даљине се чула труба.
Око гробног места окупили су се пилоти 204. ловачког авијацијског пука, чији је припадник био Аризанов, држећи у рукама медаље и ордење за храброст, којим је преминули пилот за живота одликован.

Супруга потпуковника Аризанова, заједно са две ћерке, храбро се држала са стране, бацајући хумку земље за својим супругом.

– Те ноћи када је Иљо оборен требало је ја да полетим уместо њега, али је његов авион био ближе писти, а и радио-веза није радила. Није чекао дуго, већ је у маниру правог јунака, знајући да се можда упушта у смрт, узлетео – каже пуковник Драган Илић, који је до последњих дана рата био са Аризановим на положају.

Уплакани чланови породице одмахивали су главом, не желећи да верују да их је Иљо напустио.

– Иљо је био херој свог времена који је бранио своју државу најбоље што је знао и оним чиме је могао. Радио је свој посао савесно и као таквог ћу га памтити – рекао је Драган Миленковић, шеф оперативног центра и једини активан пилот који је летео са Аризановим за време бомбардовања.

Орден за храброст

У току бомбардовања 1999. године Иљо Аризанов је за исказано јунаштво и пожртвованост био одликован медаљом за храброст и био један од првих пилота који је добио то летачко признање.
– Знамо да је волео да своје летачко искуство преноси на млађе колеге. Традицију 204. ловачког авијацијског пука наставља 204. ваздушна бригада, у чијем формирању је учествовао и потпуковник Иљо Аризанов. Не смемо га заборавити – рекао је капетан Милан Жунић.

Аутор: Н. Шевић
Фото: А. Станковић
Извор:Blic

Напиши коментар