Независно новинарство има цену?

Државне институције у Србији из буџета издвајају велике своте на оглашавање које иде у прилог личним и партијским промоцијама
Државне институције у Србији из буџета издвајају велике своте на оглашавање које иде у прилог личним и партијским промоцијама

Савет Владе Србије за борбу против корупције констатује велики економски и полиитчки притисак на медије који онемогућава ваљано служење интересима грађана.

У управо објављеном извештају о стању у медијима Савет као главне проблеме медијске сцене у Србији види прикривање власничке структуре и политичку контролу државних институција над медијима кроз буџетска давања.

У документу се указује на то да нису познати власници девет, од укупно 11 медија са националном фреквенцијом, а да, од 30 медија обухваћених анализом, у власничкој структури 18 гласила постоје оф-шор компаније чији прави власници нису познати. Насупрот одредбама Закона о информисању, и даље је у власништву државе значајан број медија, констатује Савет.

Такође се наводи да државне институције у Србији из буџета издвајају велике своте на оглашавање које иде у прилог личним и партијским промоцијама. На узорку од 50 институција ти износи нису мањи од 15 милиона евра годишње, наводи се у том документу.

Према наводима извештаја Савета, на јавним конкурсима медији добијају још око 20 милиона евра, а имајући у виду укупно рекламно тржиште од око 160 милиона евра, приближно четвртина прихода медија потиче из државног извора.

Како се у извештају наводи, посебну улогу у финансирању медија и њиховом држању у економској зависности и неизвесности имају маркетиншке и агенције за односе са јавношћу и продуцентске куће које су углавном у власништву страначких активиста или особа повезаним са њима.

Поједине маркетиншке и ПР агенције приходе остварују искључиво од државних институција и служби, тврди се у извештају и констатује да услуге агенција у протекле три године нису користили једино министарства просвете, науке и државне управе и локалне самоуправе.

Савет је, између осталог, препоручио да се у регистру јавних гласила учине јавним подаци о власницима медија, као и да Комисија за заштиту конкуренције, Републичка радиодифузна агенција (РРА) и друга тела редовно прате и регулишу медијску концентрацију.

Препорука Савета је и да се ограниче буџети за рекламирање и промоцију државних институција. Влади Србије препоручено је да распише тендер за услуге видео снимања и прес клипинг; РТС-у и РРА да годишње објављују резултате конкурса за избор програма, као и да спрече чланове управних одбора да учествују у програмској продукцији.

Извор: Мондо

Напиши коментар