Балкански шпијуни у новој игри

Скупљање података само је део обавештајног посла, за остваривање политичких циљева још је важније ширење „црне“ пропаганде и изазивање инцидената
Скупљање података само је део обавештајног посла, за остваривање политичких циљева још је важније ширење „црне“ пропаганде и изазивање инцидената

У Београду се укршта деловање обавештајних и контраобавештајних агентура многих држава. Уз традиционалне службе великих сила, постајемо привлачни и за исламске земље

Недавно, усред шпијунско-дипломатског скандала који се десио у Београду, нашао се војни аташе једне моћне западне државе. На снимку који је демонстративно уручен његовој амбасади, види се како исплаћује „на руке“ чланове једне српске „патриотске“ организације.

Јавност о томе ништа није сазнала, јер су то правила шпијунске игре, али је компромитовани аташе по хитном поступку враћен кући, каже саговорник „Новости“ близак војној дипломатији.

Скупљање података само је део обавештајног посла, за остваривање политичких циљева још је важније ширење „црне“ пропаганде и изазивање инцидената.

У Србији ратују чак и савезничке службе, нарочито у борби за утицај на Космету, каже наш саговорник.

– Немачка служба је недавно доживела два тешка гафа управо захваљујући колегама из друге западне службе, које су им „наместиле“ скандале. Прво су ухапшена тројица агената под оптужбом да су подметнули експлозив у просторије канцеларије међународног представника, а затим је откривена хомосексуална шпијунска афера о томе да је главног немачког агента за Косово завео агент албанске обавштајне службе!

Када би данас неко желео да сними римејк најчувенијег шпијунског трилера „Трећи човек“, уместо у Бечу, радњу би требало да смести у Београд.

– Као Беч после Другог светског рата, Београд има статус формално неутралне територија на којој се укрштају и сукобљавају интереси великих сила – каже др Радомир Милашиновић, професор на Факултету безбедности, дугогодишњи начелник Аналитичке службе југословенског секретаријата унутрашњих послова. – У Европи не постоји боље место за делатност и укрштање обавештајних и контраобавештајних служби. Овде „играју“ велики играчи, а питање је можемо ли да учинимо нешто више осим да их региструјемо.

МОЈСИЈЕВ ЗАВЕТ

Шпијунажа се сматра другим „најстаријим занатом“. На почетку сваког обавештајниог уџбеника стоји цитат из Библије:
– Господ рече Мојсију: „Пошаљи своје да испитају земљу Ханан, коју дајем деци Израела!“ И Мојсије их посла да потајно испитају Ханан. Овај савет, за разлику од других, људски род је увек радо слушао!

Захваљујући технологији више није тако тешко открити војне ефективе противника. Сателит снима и челично уже на тенку дебљине четири сантиметра. Знају све – колико војника неко има, каквим оружјем располаже.

Да је Београд шпијунска метропола светског ранга, потврђује и Зоран Стијовић, некадашњи функционер српске Службе државне безбедности.

– Уз традиционално присутне америчку, британску, француску, немачку и руску службу све већи утицај имају и турска и иранска, а тамо где су оне, неизбежан је и израелски Мосад – тврди Стијовић. – Традиционално је и присуство служби из региона, пре свега албанске.

Др Дарко Трифуновић, професор на Факултету за безбедност, говори о учешћу хрватских обавештајаца у Србији, али и муслиманске службе АИД:

– Карактеристичан је пример ЦИА, која је велики део података за време Милошевића добијала преко хрватске СОА. И данас је СОА значајно присутна не само у Војводини, где је највише Хрвата, већ има и свој пункт за обуку обавештајаца на КиМ.

СОА оперативци, како тврди овај стручњак, обучавају Албанце на Косову методама специјалног рата, електронског прислушкивања и посебним техникама егзекуција.

– Присуство СОА није неочекивано ако се зна да Хрватска и њен државни врх контролишу највећу криминалну мрежу клана Османи (Ћазим, Башким, Бурим), којом руководе ова три брата – каже Трифуновић. – О Ћазиму Османију српска јавност је нешто више чула тек после вести да се виђа са једном естрадном звездом из Србије.

Извор „Новости“ близак безбедносним круговима објашњава да је утицај служби из региона део југословенског наслеђа Србије, јер је свака од бивших република у Београд, центар некадашње заједничке државе, одавно делегирала своје најбоље кадрове, укључујући и обавештајне. Наш саговорник наглашава да њихов посао није виркање преко рамена, бројање тенкова и топова, јер те податке држава и сама објављује на званичним сајтовима.

– Реч је о томе да су бивше републике СФРЈ још у време док су планирале да постану државе у Београд слале најбоље кадрове, укључујући и обавештајце који су формирали мреже сарадника које функционишу и данас – објашњава извор „Новости“. – Њихов задатак је првенствено утицај на економију, привреду и јавно мњење. Учешће ових земаља у приватизацијама и на српском тржишту најбоље показују колико су успешне мала, али ефикасна словеначка служба СОВА и хрватска СОА, коју је формирао моћни немачки БНД.

ВРБОВАЊЕ ЕЛИТЕ

Транзициони хаос тешко је нарушио систем безбедности државе – каже др Милашиновић: – Из система потпуне контроле, од индивидуе до колективитета, упали смо у вакуум у коме је страни агент комотно могао да позове члана владе у кафану на сеоском путу и да за ситне паре од њега добије документа од врхунског националног значаја. Овде нема потребе за стварањем агентура које преко нижих структура долазе до елита и сазнају њене намере, већ се директно врбују припадници елите и тако усмерава судбина народа.

Аутори: В. Таловић, Б. Субашић
Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар