Да се памти Диана Будисављевић

Згрожена сазнањем да је иза бодљикавих жица заточено на хиљаде деце, са кругом најближих пријатеља, она је месецима прикупљала храну, лекове, одећу и обућу
Згрожена сазнањем да је иза бодљикавих жица заточено на хиљаде деце, са кругом најближих пријатеља, она је месецима прикупљала храну, лекове, одећу и обућу

Хиљаду грађана Панчева тражи да улица у њиховом граду буде названа по Диани Будисављевић. Жена – херој годинама заборављена, иако је из логора НДХ спасила 12.000 деце

Име Диане Будисављевић, жене-хероја која је спасила 12.000 углавном српске деце из усташких логора смрти, могло би ускоро да буде исписано на плавим таблама у једној улици у Панчеву. Више од 1.000 житеља града на Тамишу својим потписима затражило је да заборављена хероина Другог светског рата „добије“ улицу или трг и да тако симболично постане њихова суграђанка.

Овом петицијом настављена је акција оживљавања сећања са дела ове хумане жене, коју су „Новости“ серијом текстова покренуле прошле године. Нашој редакцији последњих месеци јавио се велики број читалаца, углавном учесника голготе српског народа у Независној Држави Хрватској, који су подржали идеју о враћању моралног дуга Диани Будисављевић.

Разлог за то је племенитост и хуманост жене која је током сурових ратних година од 1941. до 1944, ризикујући сопствени и животе својих најближих, водила подухват који је историја оценила као највећу хуманитарну акцију у Другом светском рату.

Иако Аустријанка, касније удата за угледног загребачког лекара и професора Медицинског факултета Јулија Будисављевића, Диана је препознала патњу и муке заточеника усташких логора смрти – Срба, Јевреја и Рома. Згрожена сазнањем да је иза бодљикавих жица заточено на хиљаде деце, са кругом најближих пријатеља, она је месецима прикупљала храну, лекове, одећу и обућу.

Акција коју је Диана водила доживела је врхунац спасавањем деце са Козаре, Кордуна, из хрватских и босанских села. Увидевши да им је то једина шанса за спас, у договору са њиховим родитељима, најмлађе заточенике изводила је из логора и обезбеђивала смештај у породицама у Загребу и околини. О свој деци водила је картотеку, и тако им сачувала имена, веру и порекло.

Годинама суочавана са туробним усташким режимом, ни нове власти нису благонаклоно гледале на њен хуманитарни ангажман. Умрла је готово заборављена, у Инсбруку 1972.

– Намера нам је да се Диани Будисављевић макар на најскромнији начин одужимо за све што је учинила за српски народ у најтеже време – каже Тихомир Марковић, један од иницијатора петиције за доделу Дианиног имена улици у Панчеву.

Следећи циљ иницијатора ове акције је да њиховим примером крену и остали градови у Војводини, али и да дело Диане Будисављевић буде забележено у школским уџбеницима.

ВРАЋАЊЕ ДУГА

Подстакнути писањем „Новости“, одборници Скупштине града Београда по Диани Будисављевић назвали су прошле године једну улицу у насељу Дедиње. Признање и захвалност овој жени постхумно је одала и Српска православна црква, доделивши јој први Орден царице Милице. Српско народно вијеће из Загреба припрема постављање спомен-табле на кући на којој је Диана живела са породицом.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар