Дуг Србије пали аларм за узбуну

Пре само месец дана, према подацима Министарства финансија, укупни државни зајам био је на нивоу од 41,7 одсто, односно 13,79 милијарди евра
Пре само месец дана, према подацима Министарства финансија, укупни државни зајам био је на нивоу од 41,7 одсто, односно 13,79 милијарди евра

Само годину дана пошто је држава Србија дала часну реч да се неће задуживати преко мере, јавни дуг готово да је достигао законом дозвољену границу.

На крају септембра државна дуговања износила су 14,47 милијарди евра, што је 44,4 одсто бруто домаћег производа, односно свега онога што привреда створи за годину дана.

Према Закону о буџетском систему јавни дуг не може да буде већи од 45 одсто БДП-а.

Иначе, фискална правила којима се ограничава ниво државне потрошње и дуговања врло често су од надлежних истицана као један од највећих успеха претходног аранжмана са Међународним монетарним фондом.

Пре само месец дана, према подацима Министарства финансија, укупни државни зајам био је на нивоу од 41,7 одсто, односно 13,79 милијарди евра. Овом повећању кумовало је најновије задуживање државе емитовањем обвезница на међународном тржишту од милијарду долара.

Додатно, током последњих преговора са Међународним монетарним фондом у вези са аранжманом из предострожности смањена је и процена економског раста са три на два одсто за ову годину. Самим тим што је процењена вредност БДП-а мања од планиране и удео државног дуга је повећан.

Чини се да се око нивоа државног дуга прерачунао и Фискални савет, јер према њиховој оцени, јавни дуг би на крају године износио око 14,3 милијарди евра, односно око 43,5 одсто БДП-а.

Истини за вољу, око њихове рачунице не треба терати мак на конац, јер ниво дуга у процентима зависи и од тога колики ће курс динара бити до краја године, што мало ко може да предвиди. Тако рачуница показује да је, рецимо, минулог месеца курс био 102 динара за евро, да би ниво јавног дуга прешао законом дозвољену границу.

Од поменуте рачунице много је озбиљнији проблем то што је државни дуг сада у мртвој трци са законом, па према оцени многих економиста постоји ризик да се релативно брзо пређе дозвољени праг задуживања.

Све то, према оцени Николе Фабриса, професора на Економском факултету, показује да ће онај ко после избора буде министар финансија сести у веома врућу столицу. С једне стране, имаће минус у каси од 3,9 одсто, који, уколико економски раст буде мали, неће моћи да покрива по досадашњем рецепту – односно додатним задуживањем.

Фабрис каже да „то значи да ће будући министар финансија бити принуђен да спроведе озбиљну фискалну консолидацију. Или ће морати нешто да се промени у структури расхода, или прихода“.

„Са расходне стране, то може да значи смањење трошкова за зараде, или преко смањења броја запослених у државној администрацији, или преко промене формуле за повећање плата и пензија. Са приходне стране, тај јаз може да се надомести и повећањем пореза, пре свега мислим на повећање ПДВ-а“, објашњавао је Фабрис у каквој ће се позицији наћи будући министар финансија.

Руке креатора фискалне политике додатно ће бити везане чињеницом да ће после усвајања закона о финансирању локалних самоуправа јаз између прихода и расхода догодине бити повећан за 40 милијарди динара, на шта су упозоравали и Фискални савет и ММФ.

Према оцени Горана Николића, сарадника Центра за нову политику, постоји неколико ризика који могу да утичу на пробијање законом дозвољеног лимита за задуживање. Први се односи на страх да економски раст ове године због преливања другог таласа кризе може да буде и мањи од два одсто, а други је везан за курс динара. Олакшавајућа околност креаторима економске политике јесте то што ће инфлација ове године бити већа од пројектоване па ће то и погурати раст БДП-а.

„У јануару следеће године учешће јавног дуга у БДП-у биће смањено, јер се очекује економски раст од три одсто“, каже Николић и додаје да ће свакако простор за додатна задуживања бити тесан.

Извор: Политика

Напиши коментар