Има нас 200.000 мање него 2001.

Поједина подручја у Србији, уместо да расту, одумиру, то су показали већ први општи резултати пописа становништва
Поједина подручја у Србији, уместо да расту, одумиру, то су показали већ први општи резултати пописа становништва

Пад наталитета и исељавање, вероватни су узроци мањег броја становника у Србији него пре десет година, кажу стручњаци.

На управо завршеном попису становништва, евидентирано је 7 милиона 300 хиљада становника , али ће тај број бити мањи јер су, на пример, многи студенти уписани два пута, и неће се рачунати свако ко живи у иностранству. Процењује се да Србија има око 200 хиљада становника мање него пре десет година.

Поједина подручја у Србији, уместо да расту, одумиру, то су показали већ први општи резултати пописа становништва. Општина Чачак на пример има скоро 12 хиљада становника мање него пре десет година. Лесковац је мањи за 8000 људи.

„Не рачунајући Београд и поједине друге општине можемо очекивати да у појединим мањим местима, мада Шабац није мање место, дође до пада броја становника, знамо да је наталитет такав да је негативан“, каже Драган Вукмировић из Завода за статистику.

Попис становништва треба да да одговор на низ питања о томе у каквим условима живимо, како живимо, колико грађана има посао, а најосновније од свега колико грађана живи у Србији.

У Србији је пописано 7.387.367 људи. У Београду је пописано 1.667.291 а у Централној Србији без Београда 3.747.819 а у Војводини 1.972.347. Бројеви нису коначни јер ће бити искључени сви два пута пописани и они који живе у иностранству.

Међутим, прецизан одговор на питање колико људи живи у Србији неће свеједно бити могућ, јер су Албанци са југа Србије увелико бојкотовали попис.

Тако је у општини Прешево пописан 2481 становник што је мање од десет одстно становинштва. Бојкота, не толико драстичног било је и у Бујановцу и Медвеђи. Посланик из Прешева Риза Хамили понавља да попис не би био објективан јер они су многе породице отишле привремено из земље али ће се вратити.

„Као оно 2002 када је по први пут примењен нови принцип да се људи који су дуже од годину дана у иностранству дуже да се не рачунају и онда је дошло да знатног смањеје Албанаца за једну трећину“, каже Риза Хаљими, посланик из Прешева.

Сличан позив на бојкот у Новом Пазару није дао резиултате.

Сви који су из било ког разлога остали непописани, а таквих је највише у Београду и Новом Саду могу закључно са уторком да се попишу у својој месној заједници. Први резултати пописа 2011 биће представљени 15. новембра.

Извор: Б92

Напиши коментар

One Comment on “Има нас 200.000 мање него 2001.”

  1. Жене се жале на здравствену подршку. Шаљу их у приватне ординације на анализе, за безбедан порођај траже везу која има јаку цену.
    Данас се родитељи срећу са великим проблемима материјалне и културне угрожености деце. Децу користе разне групе као средство за постизање циља. На пример просветни радници штрајкују, угрожавају нормалан живот ђака у родитеља који живе у условима са неупоредиво нижим материјалним примањима а радни дан им је дужи и услови рада тежи. Просветни радници од деце траже заједничке касе, одређену опрему, није их брига какве ће последице одређене казне оставити на дететов живот. Препоручују наставнике за приватне часове. Један час већину родитеља кошта више него храна за неколико дана. Уцену ђачке ескурзије уграђује се неколико посредника. Обданишта су скупа, скоро недоступна просечној породици, деци треба шетња и игра, паркове и улице власници паса користе као псеће клозете и псећа игралишта па кад се деси да дете буде повређено окриве га да је иритирало јадно куче. Држава има пара за разне параде, за лечење керуше Милке, за кесе по парковима а нема милости за просечног српског родитеља. Љиљана Ћуић