Најџел Фериџ: Све што Вам ЕУ каже, лаже

ЕУ ће вас лагати, варати и окретати причу што више може како бисте се придружили њиховом царству
ЕУ ће вас лагати, варати и окретати причу што више може како бисте се придружили њиховом царству

Док се гласачи суочавају са чињеницама, надам се да ће екипа хуља бити оборена на изборима и да ће политичари који представљају гледишта народа добити шансу

Најджел Феридж је један од првих људи Партије за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) и један од најоштријих критичара ЕУ, како у самом Европском парламенту чији је члан, тако и у Великој Бртанији.

Економска криза која протеклих месеци све јаче дрма Европу, овог анти-ЕУ политичара и његову партију ставила је у жижу интересовања европске јавности. Критике на рачун устројства и функционисања ЕУ које су Феридж и његова партија износили низ претходних година, данас са све већим замахом економске кризе и јачањем социјалних тензија и непријатељства према имигрантима, посматрају се са много више пажње.

Недељник „Сведок“ је први на Балкану направио разговор са овим политичаром марта 2010, непосредно након Фериджових оштрих критика и опаски упућених Херману ван Ромпеју приликом његовог именовања на место Председника Европског савета фебруара те године.

Све већа економска, а са њом и социјална и политичка криза у ЕУ, имала је великог ефекта на традиционално скептичну Велику Британију, у којој је евроскептицизам муњевито порастао. Како су показали септембарски резултати истраживања јавног мењења у Великој Британији, УКИП има седам одсто подршке и представља четврту најјачу партију у Британији. Како тврде у УКИП, разлог томе је што су људи почели јасно да осећају последице рђавог устројства и политике ЕУ, коју је ова партија годинама критиковала.

У ексклузивном разговору за „Сведок“ Најджел Феридж говори о горућим питањима данашњице: економској кризи, судбини евра, будућности Европске уније, рату у Либији, кризи мултикултурализма у Европи, немирима у Лондону, Балкану и Србији.

Како гледате на политику ЕУ према Србији када је у питању Косово? Многи у Србији сматрају да постоје двоструки стандарди и да се од Срба тражи да се одрекну дела своје територије? Шта се о томе говори у институцијама ЕУ?

– Пошто је УКИП против ЕУ и поготово што смо чланице Европског парламента, Европска комисија нам даје толико мало података да је тешко рећи шта ће се десити по питању Косова. Оно што могу да вам кажем јесте: шта год да вам кажу или обећају, немојте да им верујете. После другог референдума у Ирској видели смо две велике тврдње про-ЕУ стране. Под један, тражили су да се гласа „за“ нова радна места, а после тога је пад евра разорио Ирску, што је резултирало губтиком радних места; и, под два, нудили су низ гаранција да се ЕУ неће мешати у поједине области као што су пореска или социјална политика. Ми смо ангажовали адвокате да погледају ове „гаранције“ и испоставило се да оне немају никакве легалне основе и да не вреде ништа. ЕУ ће вас лагати, варати и окретати причу што више може како бисте се придружили њиховом царству. Све што могу да вам поручим је да пажљиво сагледате ствари и немојте их третирати здраво за готово.

Како гледате на актуелну економску кризу у Европи? Ко је одговоран и ко би требало да сноси последице вађења из кризе?

– Живимо у времену у којем је размак између обичних гласача и европске политичке елите сваким даном све већи. Политичка класа у свакој држави чланици, али и на нивоу ЕУ, претвара се да све иде невероватно добро. Али реалност је да је ЕУ огрезла у дубоку структурну кризу. Грчка, Португал и Ирска не могу да преживе унутар еврозоне. Данци су одбацили Шенгенски споразум, што је добро за њих јер је потпуна слобода кретања људи веома неодговорна. Јавно мњење јасно истиче да, иако жели европску сарадњу – са чиме се ја, наравно слажем, оно не жели Европу, коју воде неизабране бирократе попут господина Бароса.

Постоји ли излаз из такве ситуације?

– Политичари су пустили своје државе низ воду одричићи могућност њиховим народима да на изборима сваких пет година одлуче у ком правцу треба да иде економија.

Лјуди су на улицама, протестују због економских проблема, незапослености младих и резова у службама – али њихове владе не могу да учине ништа, јер су заробљене у затвору евра. Док се гласачи полако суочавају са чињеницама, надам се да ће тренутна екипа хуља бити оборена на изборима и да ће политичари који представљају гледишта народа добити шансу.

Да ли ће евро преживети кризу?

– Политичка елита почиње да увиђа да је партија изгубљена, али ипак у очајном покушају да сачувају свој сан, они хоће да уклоне и преостале елементе демократије из постојећег поретка. Прилично је јасно да нико од њих није ништа научио. Када је господин Херман ван Ромпеј пре неколико месеци рекао да је евро донео стабилност, рекао сам да могу само да му аплаудирам јер има смисла за хумор, али је то заправо само менталитет банкара. Ствари ће ићи нагоре, ма шта да се деси. Боље је сад да завршимо с тим него да одлажемо читаву ствар мерама спасавања. Како једна економска политика или једна каматна стопа може да се уклопи у толико различитих привреда? Читав пројекат је од почетка био осуђен на пропаст и на томе је УКИП инститирао све ово време. Уједињено Краљевство је доживело економски крах око курса средином деведесетих, када је наша влада покушала да отпочне приступање јединственој еврозони. Милион људи је изгубило посао због тога, али, Богу хвала, да смо се извукли из тога. Економски показатељи су исписани по зиду за земље чланице еврозоне и, што је пре напусте, биће им боље на дуге стазе.

Грчка, Мађарска, Ирска, Португал, Шпанија, Италија… Ко је следећи на економској силазној путањи у ЕУ?

– Листа сада постаје прилично дугачка и сада почињемо да гледамо и у земље које су у основи ЕУ. Недавно су се чуле гласине да економска позиција Француске постаје прилично уздрмана, али се та прича стишала. Највећа зверка је свакако Немачка. Ако се људи тамо побуне против своје владе и захтевају да не буде више пакета за спасавање, онда ће се цео пројекат ЕУ срушити око нас.

Колико времена још има док Немци не одлуче да престану да плаћају за друге земље?

– То је питање од милион евра. Колико још има до тога? Чим се то деси, означиће крај евра и готово исто тако брзо, надајмо се, систему законодавне контроле ЕУ. Мислим да се приближавамо тачки прелома. У не тако далекој будућности, једна од већих земаља ће упасти у проблеме и једноставно неће бити довољно новца из фондова за хитне интервенције. У том тренутку ће политичка елита са просјачком кутијом отићи немачком пореском обвезнику, али моја претпоставка је да ће то бити тренутак кад ће немачки народ рећи „не више“.

Противите се плановима за спашавање. Зашто, и шта је алтернатива?

– Планови за спашавање не раде ништа друго сем што бацају новац – стављају земље оптерећене дугом у још већи дуг. Хајде да се суочимо са чињеницама – нећемо добити назад њихов новац, па би вероватно било боље једноставно отписати доста од њиховог дуга, тако да би финансијски систем сваке земље био одржив. Требало би да поново врате своје валуте у реалној вредности, што ће им омогућити раст.

Колико је реално да се Немачка врати на марку? Уопште, колико је реално да било која земља напусти евро и врати се на своју валуту која би била знатно девалвирана?

– Шансе за тако нешто расту из дана у дан. Иако је политичка елита, наравно, за више интеграција, људи почињу да се супротстављају плаћању економских грешака других земаља. Пресуда немачког Уставног суда којом је утврђено да су планови за спашавање легални сада ставља немачку владу у сукоб са немачким пореским обвезником и верујем да ће то довести до пораста антиевропског расположења у земљи.

У многим земљама у којима је ММФ интервенисао у јавности постоји мишљење да су они заправо силеджије. Како гледате на улогу коју ММФ игра у свету?

– ММФ је ту како би се поспешио уравнотежен раст привреде, стабилност курса, како би се смањила неравнотежа и да помогне земљама које су у проблему. Уобичајна метода је да се подупру финансије, али не би требало да подржава политичке експерименте, што ММФ управо ради. Тако да нису само порески обвезници еврозоне и остале чланице ЕУ у обавези да плаћају. Сада цео свет мора да помогне да се подржи евро, док овај проблем расте из дана у дан. Сигуран сам да остатак света неће бити срећан због тога.

Успон екстремне деснице и јачање фобије од имиграната и ислама је у порасту у Европи. Недавно смо имали нападе у Норвешкој и у Данској који су повезани са овим проблемима. Не тако давно је и немачки канцелар Ангела Меркел рекла „да је мултикултурализам мртав“. Које је ваше мишљење?

– У временима кад се људи муче да нађу посао и кад има великих отпуштања у јавним службама, отварање граница за неограничену имиграцију значи имати страну радну снагу која ће смањити плате и ставити додатни притисак на инфраструктуру. Пошто локалне заједнице могу да буду преплављене великим бројем имиграната, то води ка лошем расположењу у домаћем становништву. Када би владе имале имиграциону политику која би узела у обзир потребе привреде, као што је то случај са веома осетљивим аустралијским системом, онда би људи имали много више поверења у то да њихова влада води рачуна о њиховим интересима и то би водило ка много бољим међурасним односима.

Прошлог викенда сте имали велику конференцију ваше партије. Какава је будућност УКИП и партија које имају сличан став?

– У Истборну смо имали највећу конференцију наше партије до сада, на којој су изнете нови предлози у погледу домаће политике за које сам сигуран да ће бити привлачни многима. Предлози се тичу не само ЕУ већ и послова, пореза, имиграције и криминала. По свим овим питањима, УКИП је једини глас опозиције. Истраживање јавног мењења које је пре десетак дана објављено показало је да је подршка УКИП порасла на седам одсто, што је фантастичан резултат између избора за такозване „мале партије“.

Шта вам је циљ?

– Хоћемо да у Уједињеном Краљевству постигнемо оно што је постигла партија „Прави Финци“ у Финској. На последњим општим изборима они су са пет скочили на 19 одсто и недостајало им је неколико процената за победу. Они су своју кампању темељили на томе да се каже „не“ европским плановима за спасавање.

Чини се да је у Европи све више анти-ЕУ покрета?

– Широм Европе појављују се кредибилне анти-ЕУ партије које се противе даљем јачању Уније, заговарају слободу говора и траже да њиховим владама управљају њихове земље, а не ЕУ. За евроскептике ово су узбудљива времена!

Како гледате на приступање Хрватске ЕУ 2012? Какав ће ефекат то имати на ЕУ и на Балкан?

– Пре неколико дана сам био у Хрватској заговарајући одговор „не“ на питање уласка у Унију. Спадам у неку врсту ветерана када је у питању сретање са овим кампањама које се тичу уласка у Унију и јасно ми је како ЕУ силеджије спинују и купују бирократију и политичку елиту како би приволели подршку за приступање Унији. Због чега би земља која је била независна толико кратко времена желела да се одрекне своје независности препуштајући прављење закона страним бирократама, које не можете да смените на изборима, и имајући шансу да напредујете једино ако се прилагодите виђењу елите. То свакако личи на добра стара комунистичка времена. Све се врти око новца и проширења ЕУ империје. ЕУ нуди златне плате и пензије, баца стотине милиона на пропаганду и поткупљује цивилно друштво. Овако ЕУ стварно функционише. Да ли људи стварно желе да законодавне моћи препусте оваквим појединцима? Само се надам да ће (у Хрватској) бити поштен референдум и да ће обе стране, и „за“ и „против“ имати једнаке услове у погледу средстава и медијског присуства.

Недавно су избили велики нереди у Уједињеном Краљевству. Ви сте на ББЦ затражили да се војска изведе на улице. Како је могуће да у тако богатој и напредној земљи дође до таквих нереда и крађа?

– Оно што се десило у Лондону нема никакве везе са политиком. Није било никаквих захтева насилника и протестаната. То је био опортунистички криминал масовних размера. Без обзира на то да ли желите да критикујете поступке полиције или не, било је потпуно јасно да их није било довољно како би могли да се носе са изливима насиља. Милиони становника Лондона су били буквално престрављени. Увек сам био велики либертаријанац. Не желим да се држава меша у наше животе. Мрзим то што нас снимају и фотографишу где год да кренемо, али, искрено, да би заштитила невину већину влада мора да предузме мере. Сувише дуго времена је требало да се заведе ред на улицама. И поред многих хапшења која су се у међувремену десила, још увек се ништа није урадило на сагледавању извора овог проблема.

Какво је ваше виђење операција у Либији? Да ли их сматрате оправданим? Постоји мишљење да је операција у Либији заправо рат против суверене државе како би јој се узела нафта?

– Стално видимо да постоји много бруталних диктатора са којима бисмо могли да се позабавимо, али на крају, увек то буду они који имају природне ресурсе због којих бисмо учинили све. А шта је са Мугабеом у Африци? Северном Корејом и Сиријом? Ако ћемо да водимо интервенционистичку политику, онда то не би требало да буде она која ће доносити корист само нама, рецимо због нафте. Таква политика би требало да буде у сврху промоције демократије и ослобађања људи који су брутално угњетавани. Ја се противим таквој интервенционистичкој политици. Један од разлога је и тај што Уједињено Краљевство не може да приушти себи улогу светског полицајца. Такође, посебно у Америци, видимо да је изнуреност од рата заиста порасла. Искрено, без САД мислим да је свака интервенција немогућа.

Хајде да боље погледамо Либију. Шта видимо? Врло је вероватно да ћемо једног бруталног диктатора заменити другим. Ко су побуњеници? Који је њихов програм? Мислим да у опозиционим снагама има много фракција, могуће чак и оних повезаних са Ал Каидом, али је ЕУ, наравно, дала сву подршку њима. Могуће је да ће зажалити због тога, посебно због фотографије на којој либијски побуњеници, држећи калашњиков, дижу заставу ЕУ. Зарад народа Либије, надам се да ове одметничке структуре неће завршити на власти.

Гадафија су западни лидери у медијима демонизовали иако су се пре свега неколико месеци многи од њих (Саркози, Берлускони, Обама…) сретали са њим и називали га „великим пријатељем“. Како бисте то коментарисали?

– Наравно да је потпуно лицемерно улагивати се човеку који има катастрофално наслеђе владавине гвозденом шаком над својом земљом. Али, наравно, то смо знали и пре устанка. Па прошле године Гадафи је прогласио свети рат – джихад – против Швајцараца и притом покушао да уцени ЕУ рекавши: дајте нам пет милијарди евра или ћемо да вас преплавимо мигрантима. Такође, реч је о човеку који је био у стању да прихвати Ал Меграхиа, човека који је починио највећи масовни злочин у британској историји (одговоран за подметање бомбе у авион који је експлодирао изнад Локербија 1988. године).

Али шта људи незнају, а што сам ја покушао да истакнем приликом обраћања у Европском парламенту, да се господин ван Ромпеј, председник Европског савета, заправо срео са Гадафијем прошлог децембра и да постоји слика њих двојице како се рукују. Никад нисам видео господина ван Ромпеја да изгледа срећније него што је био на тој слици.

Извор: Сведок

Напиши коментар