Окупације се нису уплашили кипарски Грци – немојмо ни ми!

За Србију, колико год то изазвало тренутни бес и буку у Бриселу, Берлину, Призу, Лондону и Вашингтону, било најбоље да КиМ прогласи својом окупираном територијом
За Србију, колико год то изазвало тренутни бес и буку у Бриселу, Берлину, Призу, Лондону и Вашингтону, било најбоље да КиМ прогласи својом окупираном територијом

Два удружења грађана – Свесрпско национално веће Срби на Окуп и Српско национално веће Косова и Метохије – последњих дана деле заједнички „Проглас о окупацији“.

У том свом кратком документу прогласили су КиМ „окупираним делом Србије који се налази под тренутним међународним протекторатом, до повратка у уставноправни поредак државе Србије“.

Истовремено су – као да у својим рукама имају и владу, и дипломатију, и Војску – прогласили „ништавним све досадашње и будуће споразуме које ненародни режими буду договарали и потписивали у име српског народа и државе Србије“.

Међутим, глас ова два удружења уопште није усамљен. Све чешће се може чути: да би за Србију, колико год то изазвало тренутни бес и буку у Бриселу, Берлину, Призу, Лондону и Вашингтону, било најбоље да КиМ прогласи својом окупираном територијом – од стране НАТО (Кфор), Европске уније (Еулекса) и Уједињених нација (УНМИК) – а Кумановски споразум резултантом и наставком ратне агресије из 1999. и зато ништавним. Поврх свега, да се Београд спољнополитички потпуно окрене Русији и чека промену односа снага у свету и повољније регионалне услове за враћање КиМ у своје границе и под свој суверенитет.

ФАКТИ су, због свега, својим саговорницима поставили питање: шта би Србија добила, а шта ризиковала (јер би истим потезом поништила и резолуцију 1244), са проглашавањем окупације и ништавности, односно – није ли и са једним и другим закаснила?

Окупиране српске територије, него шта!

То би био налековитији потез јер са проглашеном окупацијом ни једна будућа државна политика не би могла да себи одреди мањи циљ од ослобођења Космета и његовог враћања у пуну уставно-правну надлежност државе Србије
Грех режима је утолико већи што је Косово и Метохија окупирано од лажних шиптарских институција у садејству са НАТО-ом и ЕУ јер је несумњиво управо ЕУ тај чинилац који одузима Космет из састава Србије

Бошко ОБРАДОВИЋ, један од лидера покрета Двери:

– Тај потез би био најлековитији у будућој борби за јужну Покрајину. За нашу тренутну политичку ситуацију и за дугорочну борбу. И најлековитији и најнормалнији јер Косово и Метохија и јесу наше окупиране територије. Проглашењем окупације бисмо свим чиниоцима нашег друштва – од медија, преко просвете и културе до политике – поставили стандард и циљ. Сви би морали да се равнају према томе да је то територија која је у овом тренутку окупирана и ван уставно-правне надлежности државе Србије, али територија која кад-тад то мора изнова бити.

– Самим тим бисмо дали задатак свим будућим генерацијама да се ставе у функцију будућег ослобођења Косова и Метохије.

– То је најзначајнији добитак проглашења Космета окупираном територијом. Тај добитак би био у свести Срба. Јер, у овом тренутку, се се многи још заваравају поводом окупације, а како и не би их власт непрестано – различитим анастезијама и седативима – покушава направити онима који су обамрли и незантересовани за Косово и Метохију.

– А са проглашеном окупацијом ни једна будућа државна политика не би могла да себи одреди мањи циљ од ослобођења Космета и његовог враћања у пуну уставно-правну надлежност државе Србије. На међународном плану бисмо тим потезом показали озбиљност као држава и ставили до знања да се дугорочно не одричемо Космета. А још бисмо проширили простор за добијање савезника за тај став који само изгледа да је веома оштар, а заправо је међународно-правно легитиман и представља реакцију коју би свака држава учинила.

– Право питање је – зашто, кад већ ствари овако стоје, проглашавање окупације није став власти у Београду. Тим питањем ћемо се посебно бавити. Баш зато што би најнормалнија ствар, гледано према међународном праву, управо и била да Србија Косово и Метохију прогласи за своју окупирану територију. Уместо да крене тим путем, Тадићев режим је још пристао да се тема Космета измести из СБ УН и пребаци у Брисел.

– Грех режима је утолико већи што је Косово и Метохија окупирано од лажних шиптарских институција у садејству са НАТО-ом и ЕУ јер је несумњиво управо ЕУ тај чинилац који одузима Космет из састава Србије.

Песник Добрица ЕРИЋ:

– Заиста би било добро и паметно прогласти Космет окупираном српском територијом. Бојим се, међутим, да то ова наша власт неће урадити.

Да је ова нова „демократска“ држава Србија нешто хтела да уради, не би ни дошло до овога што се сада дешава! Они су 10 година ћутали чак и о резолуцији 1244. И ње су се присетили тек сад кад је све завршено, кад су готово све препустили Шиптарима и онима који су 1999. извршили агресију на Србију да би јој отели јужну покрајину.

Професор Смиља АВРАМОВ, експерт за међународно право:

– Ни по коју цену не треба признавати окупацију! Нико у име Срије! И Никад! За Космет се треба борити до последње капи крви.

– Све што је Запад урадио са КиМ дубоко је у супротности са међународним правом и много подсећа на период пре Другог Светског рата када је Хитлер умарширао у Судетску област.

– Против Србије се стално користе „права мањина“. Подсетила бих да Повеља Уједињених Нација ни у једном свом члану не говори о мањинама. А да је 1945. године – на конференцији у Сан Фрациску – одлучено, пошто је Хитлер злоупотребио мањине и помоћу мањина продирао у туђе земље, да се проблем мањина скине са дневног реда и да се уопште не убаци у Повељу, већ да се мањине третирају као део општих људских прва. Дакле: права која има сваки човек има и припадник мањине.

– Требало би неко да постави питање: да ли је међународно право које је утврђено 1945. године на снази или није?

Академик Коста ЧАВОШКИ, професор међународног права:

– Данас се међународним односима више не уважавају правни аргументи, већ једино фактичко стање на терену које прави сила.

– Надмоћне силе уважавају само стање на терену које праве саме газећи и међународно право и Божије законе. Зато је питање: ствар политике, политичке и државне воље нације, а не примарнно права.

Ђорђе БЛАГОЈЕВИЋ, професор Машинског факултета и потпредседник странке Покрет за Србију:

– Проглашење окупације Косова и Метохије је једино решење! А ризици таквог корака? Па, Србија је већ земља са толико штете да не може да јој буде горе! Уосталом, таква долука не би нанела никакву додатну штету држави. Напротив!

– Да је тако имамо низ примера. Рецимо, Кипар. Грци су прогласили окупацију дела острва насељеног Турцима и – мада немају релану власт над том територијом – правно гледано она је њихова.

– Историја нема крај, само треба да чекамо свој тренутак и да не подлежемо тренутним притисцима. Посебно не мантрању оних који нам причају о релности права. Једина тачна правна дефиниција која се односи на Косово и Метохију гласи: окупирана српска територија.

Извор: Факти

Напиши коментар