Сваки десети у Србији нема шта да једе

Сиромаштво чешће погађа становнике руралних него градских подручја
Сиромаштво чешће погађа становнике руралних него градских подручја

Седамдесетседмогодишња Милица К. већ 20 година је у пензији. Највећи део радног века провела је у земунском предузећу “Навип”, а са 55 година отишла је у старосну пензију.

Са месечним примањима испод девет хиљада динара убраја се у ред оних који живе испод линије апсолутног сиромаштва. Ова старица поверила је “Блицу” да без помоћи ћерке, иначе однедавно и саме у пензији, не би могла да преживи.

– Први део пензије ми је око четири и по хиљаде. То није довољно ни за најосновније, за храну. Ћерка ми купује намирнице и плаћа рачуне, помажу и унуци. Пензију трошим на куповину лекова. Најтеже ми је што понекад немам пара да купим чоколаду праунучићима – јада се ова пензионерка и истиче да после деценија “тешког и поштеног” рада нико не заслужује да живи испод границе достојанства.

Милица К. није изузетак. На Светски дан борбе против сиромаштва у Србији, према званичним подацима Републичког завода за статистику, живи 9,2 одсто или близу 700.000 сиромашних грађана чија су примања нижа од 8.544 динара месечно. Помоћница министра за рад и социјалну политику Сузана Пауновић наводи да је у последње две године број сиромашних порастао.

Шта може да се купи за 8.544 динара
Свињског меса – 21 килограм
Јунећег меса – 14,5 кг
Мандарина – 65 кг
Уља – 65 литара
Млека – 122 л
Комуналије за стан од 75 квадрата

– За разлику од претходног периода, током 2009. и 2010. године, пре свега због економске кризе, број сиромашних је порастао па је тако 2009. било 6,9 одсто сиромашних, а годину дана касније 9,2 одсто – наводи Пауновићева за “Блиц” и додаје да охрабрује незваничан податак да ће 2011. година означити стагнацију у даљем развоју сиромаштва.

Сиромаштво чешће погађа становнике руралних него градских подручја, углавном петочлана или шесточлана домаћинства, необразоване и оне који нису радно активни. Када је реч о регионима, најугроженије је становништво централне Србије, док је ситуација нешто боља у Београду и Војводини.

– На месечном нивоу више од три милијарде динара издваја се за помоћ најугроженијима. Помоћ се исплаћује редовно, сваког месеца. Министарство је тражило 1.400 милиона додатних средстава за исплату социјалних помоћи до краја године и имамо потврду да ће ова средства бити обезбеђена. Али је ипак боље да сачекамо одлуку Скупштине о ребалансу буџета – каже Пауновићева.

На Међународни дан борбе против сиромаштва, Црвени крст Србије појачао је своје активности, како би бар на тај дан, симболично, обрадовали најугроженије грађане.

– Потписали смо уговоре са бројним донаторима, а за све кориснике народних кухиња појачани су оброци, обезбеђени су слаткиши и воће. Осим тога, организују се и друге акције и хуманитарни концерти. Црвени крст стално апелује на друштвено одговорне компаније и на то да ако они који имају одвоје помало, биће довољно за све – каже за “Блиц” Драгица Кљајић из Црвеног крста.

Аутор: Ивана Мастиловић Јаснић
Извор: Блиц

Напиши коментар