Српски дуг расте 110 евра у секунди

Само у јавним предузећима имамо безобразно много запослених и јако високе плате
Само у јавним предузећима имамо безобразно много запослених и јако високе плате

Прошлог месеца је задужење државе увећано за чак милијарду евра у односу на крај августа и стигло је на укупно 14,7 милијарди евра, или 44,4 одсто БДП-а.

Србија се ове године задуживала невероватних 9,5 милиона евра дневно, односно 110 евра у секунди.

Прошлог месеца је задужење државе увећано за чак милијарду евра највећим делом по основу продаје еврообвезница. Упада у очи и то да је прошло само годину дана од када се држава обавезала да се неће задуживати преко законског ограничења од 45 одсто БДП-а.

„Или Србија није сиромашна као што то мисле њени грађани, па се задужује јер има одакле да врати, или државни врх не хаје претерано за стандард будућих генерација. Рекао бих ипак да је ово друго“, каже економиста Никола Фабрис.

Дефицит буџета већ милијарду евра

У периоду јануар – септембар буџетски дефицит је износио 101,3 милијарди динара, приходи око 508,3 милијарде, а расходи око 609,6 милијарди динара. У септембру су остварени приходи буџета од 64,3 милијарде динара, расходи око 67,2 милијарде динара, а остварен дефицит износио је око три милијарде динара. Порески приходи износили су 56,7 милијарди динара, непорески око 7,6 милијарди динара, а овако високо остварење непореских прихода узроковано је највише уплатом добити јавних предузећа.

Он истиче да постоји ризик да се пробије граница јавног дуга. Фабрис наводи да „тај ризик може бити узрокован и само мањим остварењем бруто домаћег производа од планираног, јер се онда смањује основица у односу на коју поредите јавни дуг“.

„То што је Србија тако близу ‘црвене’ границе јасно показује да је дошло време да се троши онолико колико се зарађује. Да морају да се уравнотеже приходи и расходи и да нема више задуживања на уштрб стандарда будућих генерација. Мора да се уради озбиљна фискална консолидација. Смањење јавних расхода и увећање прихода обезбедиће да не пређемо ту границу“, објашњава Фабрис.

Према мишљењу економисте Љубодрага Савића, управо ће ту бити камен спотицања, јер Србија 50 година није научила да се прилагоди да троши онолико колико произведе.

„Убеђен сам да је српски јавни дуг већ прешао границу од 45 одсто БДП-а. Јер БДП се код нас не обрачунава баш онако како би требало. Он се рачуна у текућим ценама и по правилу је увек приказан већи него што је у реалности“, каже он.

Савић додаје да се боји „иако ће многи аналитичари сада да мудрују и пореде Србију са Европом, где је јавни дуг на 60 и више одсто БДП-а, да улазимо у период када ће нас економска криза погодити много јаче него пре три године“.

„Из тог угла посматрано, требало би очекивати да ће држава бити принуђена да тражи начине да се још више задужује. Тенденција убрзаног задуживања нам следи и ту нема дилеме“, сматра Савић.

Како појашњава, у овако тешкој економској ситуацији једини рецепт је да се Влада Србије одрекне свих могућих трошкова министарставаи разних агенција које црпе огроман новац из буџета, а не дају никакав допринос.

„Само у јавним предузећима имамо безобразно много запослених и јако високе плате. Влада мора много озбиљније да ради него до сада, да подстакне производњ, јер нас једино њен раст може извући. Наравно да ће држава учинити све да званично статистички јавни дуг не пређе границу од 45 одсто БДП-а. Реалност ће показати да смо је сигурно већ прешли“, категоричан је Савић.

С друге стране, у Фискалном савету су изненађујуће мирни. Тврде да се држава задужила више него што је било потребно у овој годин, па ће имати и за покривање дефицита и враћање дугова. Члан Савета Владимир Вучковић каже да су њихове процене да је ово највиша граница јавног дуга у овој години и да се неће прећи она законска.

Економиста Мирослав Здравковић сликовито је закључио да је „јавни дуг зао друг“ и да је за само десет дана задуживања држава могла да сагради један мост. Подсећања ради, на крају 2010. године јавни дуг Србије износио је 12,16 милијарди евра и имао је удео од 42,9 одсто у БДП-у.

 

 

Извор: Прес

Напиши коментар