20 разлога зашто ЕУ није добра

Устав државе Европске уније биће надређен уставима земаља чланица, чак ће и цјелокупни правни поредак ЕУ бити надређен правном поретку земаља чланица
Устав државе Европске уније биће надређен уставима земаља чланица, чак ће и цјелокупни правни поредак ЕУ бити надређен правном поретку земаља чланица

У Прес магазину од 16. октобрта 2011 године изашао је текст који је гласио ¨14 разлога зашто је Европска унија добра¨.

У саму природу разлога који су у том тексту наведени нећу ни да улазим јер ти разлози које аутор наводи за добар део нашег народа представљају научну фантастику: шопинг без граница, уређеније плаже и сигурније и јефтинији лет не спадају у нашу листу жеља, пре би се ту нашли хлеб и млеко, а то да ћемо сви добити посао ако уђемо у ЕУ не верује нико нормалан, јер не даје ЕУ послове већ индиректно ови исти наш политичари који неће постати способнији уласком у ЕУ.

Ја сам особа која воли „за и против“ анализе јер у овом случају дијалектика је веома употребљив алат. Пошто је у једном великом гласилу изашло „за“, ред је да неко напише и 14 разлога „против“. Као и у дијалектици-истина је негде између. Вероватно у нормалном и сталоженом постизању стандарда а не у безглавој идеологији.

Текст је копи/пејст мање-више, али надам се да ће пренети неке можда недовољно познате информације о ЕУ, које би помогле у формирању вашег мишљења о унији, а ионако нам стално понављају да је информисаност о ЕУ мала.

1. Задуженост источноевропских земаља је у периоду прикључења и после њега драстично порасла:

Мађарска је 2000. године била дужна 29.6 а већ 2005. 66.2 милијарди долара, док данас спољни дуг Мађарске избноси 80.2% њеног БДП-а.

Румунија је 2000. године била задужена 9.3 а 2005. 35.6 милијарди долара, Пољска је 2000. године била задужена 57 милијарди а 2005. чак 101.5 милијарди долара, за време прикључења у ЕУ дуг источноевропских и балтичких земаља је порастао за преко 200 милијарди долара. Ипак, Грчка и њена криза су најјаснији показатељ од свих зашто не треба ући у ЕУ.

2. Пољопривреда

Грана привреде од које на простору Србије и Републике Српске зависи много породица сигурно неће процветати у ЕУ. Према законима ЕУ тржишта свих земаља ЕУ морају бити отворена за све произвођаче, што се подразумева и за пољопривредне производе: да ли неко мисли да наши сељаци могу да издрже трку са француским фармерима?
Треба знати да је Мађарска која је била велики извозник пољопривредних и прехрамбених производа данас увозник истих, јер западноевропске земље имају далеко бољу стартну позицију и захваљујући технолошком развоју продуктивност у тим земљама је вишеструко већа него код нас.

Производња која ће доносити профит ће се врло брзо наћи у рукама мултинационалних (западноевропских) компанија као нпр. у Пољској.
Ако помислите на субвенције које даје држава… па заборавите на њих , уласком у ЕУ обавезујете се да ваше пољопривредне субвенције неће бити веће од ЕУ субвенција за 25% до 30%. Смртна пресуда за Војводину, Семберију, зар не?

3. Корупција

Један од горућих проблема нашег друштва је управо корупција и ЕУ душебризници нам говоре како ће она нестати чим се укључимо у елиту. Ваљда заборављају да је 1999. Европска комисија (нешто попут владе ЕУ) морала да поднесе оставку после извештаја о финансијским проневерама.

У 20% уговора које је закључила Европска агенција за обнову на Балкану 2003. године су постојале аномалије. Највећи скандал је изазвало подмићивање службеника Агенције од стране фирме “Сименс“ ради ремонта термоелектране „Никола Тесла“. Вредност ремонта је била 50 милиона евра. Тако је „Сименс“ добио посао иако је британско-француски конзорцијум имао бољу понуду.

Бечки дневник „Пресе“ је 2006. године објавио студију о корупцију у ЕУ аустријског посланика у европском парламенту Хербета Беша. Према тој студији само у 2004. години је због различитих нерегуларности у земљама ЕУ нестало 982,3 милиона евра средстава из Фонда за дотацију.

Према Транспаренси Интернатионал-у најкорумпираније државе су и даље оне које су биле и пре уласка у ЕУ: Бугарска, Румунија, Грчка, уз додатак Португала и Италије.

4. Визе

Често спомињане као кључна предност, што би и биле кад не би морали уз себе да имате при преласку границе неколико стотина евра. Словенија је тражила пре неколико година да се за улазак у ту земљу из Румуније и Бугарске мора имати радни уговор, позив, објашњење са јасним циљем пута и 70 евра за сваки дан боравка. Од 2000.године Румуни и Бугари су морали имати са собом 500 евра како би могли ући у друге земље ЕУ.

Или боље се подсетите колико сте пута ви или они које познајете били чешће у иностранству или на летовану од када су уведене визе, јел` да да је било колко пара толико музике? Не може се рећи да ово не помаже студентима, спортистима и сл. али може се бити у шенгену и без ЕУ.

5. Сиромаштво и незапосленост

Погледајте вечерас дневник: Грчка у дугу, Шпанија у дугу и са 45% младих незапослених итд. У поморавском округу и даље раде Бугари и Румуни за наднице до 20так евра. Исто тако Чеси раде у Немачкој…

6. Главни градови

Бољитак се осети у главним градовима није случајно у пуном јеку ¨београдизација Србије¨: плате у Београду су за по 3 пута веће него у неким малим и удаљеним општинама. Главни градови добијају донације за реконструкције знаменитих делова града, са друге стране у провинцијама влада малтене глад.

Трансподунавље узалуд чека на компензацију за затворена државна предузећа; у подручје источног дела Мађарске, познатог као регион хиљаду сиромашних села, једва да је процурио који долар, мада су, како изгледа, узалуд обећани програми за изједначавање. У складу с тим, незапосленост у Будимпешти је минимална, док се у областима (комитатима) Борсод-Абауј и Сцаболцз-Сзатмар пење од 30 посто до 50 посто.

У Београду је незапосленост око 7%, док у неким општинама и регионима прелази 50%. Плате у Београду могу бити и преко 45000 динара док су у Трговишту 14000 динара. У Београду се гради мост од 500 мииона евра. Трговиште које је претрпело поплаве и остало без моста, остало без помоћи оног тренутка кад је на власт дошао ДСС, у Краљеву нема новца да се реновирају школе…

7. Цене некретнина

Цене некретнина су једна од првих ствари којима улазак у ЕУ повећава цијену – и то за дупло. Данас су и овако многима станови и куће само пуста жеља.

8. Повећање плата и пензија

У РС и Србији неће бити тих повећања, у Србији су и дан-данас веће пензије него у Бугарској, где су око 150 евра, а повећање од 5% је планирано за 2013. Просечна плата у Бугарској је 340 евра (мање него у РС). Наравно да се то не одражава толико када живите само у Бугарској, али можете само гледати излоге по Немачкој.. ако скупите оних пар стотина евра да би уопште ушли.

9. Еуро и демократија

Постоје и политички разлози због којих је ЕУ лоша, а њих је изнио предсједник Чешке Вацлав Клаус:

11. Европска унија постаће држава и имаће све основне особине једне државе. Имаће свој устав, своје грађане, своју територију, своје спољне границе, своју валуту, свога предсједника, свога министра спољних послова итд. Имаће своју заставу, химну и државни празник.

12. У тој новонасталој држави федералнога типа, тренутне земље чланице биће обичне регије или провинције.

13. Устав државе Европске уније биће надређен уставима земаља чланица. Чак ће и цјелокупни правни поредак ЕУ бити надређен правном поретку земаља чланица.

14. Израз уставни уговор као такав је непрецизан и само привремен. Овај ће документ бити уговор међу сувереним државама само док – као уговор – не буде потврђен у земљама чланицама. Тада ће тај документ постати прави устав.

15. Појам заједничкога суверенитета који је досад био превладавајући, у данашњој је старој Европској унији напуштен и умјесто њега је створен нов паневропски суверенитет. Државе у новој Европској унији губе своје, досад, екслузивно право за стварање својих властитих закона.

16. Грађани засебних земаља чланица постаће грађани државе Европске уније с директним правима и обавезама ове европске државе.

17. Земље чланице моћи ће примјењивати она овлашћења која ће им ЕУ препустити, а не обратно, што је била изворна идеја европских интеграција. Изведене (секундарне) законске одлуке Европске уније биће надређене изворним (примарним) законским одлукама земаља чланица.

18. Европска унија, а не земље чланице, склапаће међународне уговоре с осталим државама.

19. Важност мањих земаља чланица, што значи и саме Републике Чешке, умањују се гласачким поступцима (у поређењу с тренутном ситуацијом која је резултат Уговора у Ници) уставним уговором.

20. Чак и у подручјима доношења одлука, у којима ће земље чланице у будућности задржати право вета, те одлуке могу у било које вријеме бити подређене гласу већине (довољно је да се представници или премијери земаља Европске уније сложе, што могу направити без да парламенти појединих земаља добију прилику одлучивати о томе, да не спомињем грађане који би требали моћи изразити своје слагање или неслагање).

Аутор: Никола Мојовић
Извор: frontal.rs

Напиши коментар