Масовни одласци Грка у иностранство

Земљу напуштају образовани, изјавио је Луис Лабрианидис, професор са Универзитета Македонија
Земљу напуштају образовани, изјавио је Луис Лабрианидис, професор са Универзитета Македонија

Велики број Грка који нису ни сањали да ће икада отићи из домовине, у последње време пакују кофере и купују карту у једном правцу јер се крај грчке драме никако не назире.

Незапосленост је достигла рекордни ниво од 16 процената због чега млади људи, који никако не могу да пронађу посао, размишљају како да се домогну Британије, Немачке или чак Аустралије и САД.

Када је Аустралија организовала информативни семинар у Атини почетком октобра на којем је објашњена њена имиграциона политика и процедура за добијање виза, настала је права помама, њен вебсајт је био затрпан хиљадама захтева.

„Интересовање (Грка) у последње време је повећано“, изјавила је аустралијска амбасадорка у Атини Џени Блумфилд, која и сама има грчко порекло, али и додала да не постоји никаква специјална понуда за Грке нити било коју другу државу.

Између 50-их и 70-их у Аустралију је емигрирало између 140.000 и 150.000 Грка, али од тада Аустралија одобрава само око 100 виза за Грке сваке године, пренео је Ројтерс. Они који покушавају да емигрирају у Аустралију, САД или негде ближе у Европи су углавном млади, високообразовани Грци који су студирали у иностранству, ни налик њиховим родитељима или декама и бакама, који су бољу будућност тражили у радничким оделима или са сиромашних имања.

Земљу напуштају образовани, изјавио је за Ројтерс Луис Лабрианидис, професор са Универзитета Македонија. Он процењује да отприлике око 10 одсто студената када заврши факултет напушта Грчку, што ће, према његовом мишљењу, имати дугорочне последице по земљу која се бори са жестоком кризом.
„То су људи који би требало да помогну да се економија заснована на производима и услугама, а базирана на јефтиној радној снази усмери ка врхунским производима“, истакао је Лабрианидис.
„То што они одлазе је највећи ударац за напредак наше земље“, додао је он.

Грци могу слободно да се крећу у оквиру граница које чине државе чланице Европске уније, што значи да их потрага за послом у некој од земаља чланица ЕУ кошта колико износи цена авионске карте за земљу у којој се надају да ће пронаћи боље сутра.

Немачки огранак Светског савета Грка у иностранству (САЕ), непрофитне организације која помаже грчкој дијаспори, затрпан је молбама за помоћ. „Никада раније нисмо дожевили ништа слично“, изјавио је Костас Димитриу, шеф САЕ у Немачкој и додао да људи долазе, пишу да се осећају као дављеници и да им је потребна помоћ јер немају новца да прехране децу.

Димитриу процењује да је грчка заједница у Немачкој нарасла за 10.000 људи од почетка кризе. „Људи не могу да плате рачуне за телефон, одузимају им куће, имају дугове, а изгубили су посао“, каже Димитриу и сам син грчког пара који је имигрирао у Немачку 60-их. „Због тога желе да оду“, додаје он.

Али не размишљају само Грци о томе како да спас пронађу изван граница своје земље и на дестине хиљада странаца који су емигрирали у Грчку током протекле две деценије када је економија била у успону, сада су без посла и размишљају о одласку.

Извор: Тањуг

Напиши коментар