Империјализам Барака Обаме

Ко се још сећа Обаминих обећања о повлачењу америчких војника кући?
Ко се још сећа Обаминих обећања о повлачењу америчких војника кући?

Како је империјализам постао званична спољна политика САД-а

Обамина администрација, говоривши у духу орвеловског језика, представила је војну доктрину под називом „Превентива масовног злочина“ (ПМА), што је ништа више до оперативни план Пентагона за имплементацију „Дужност да заштитимо“ доктрине.

У суштини, доктрина Пентагона направљенa је тако да војно подржи интервенције регионалних и међународних снага у свету реализованих под окриљем НАТО-а, Уједињених нација, Афричке уније, Организација америчких држава, Арапске лиге, и других организација а све у име „хуманитарне“ интервенције како би се спречила ескалација масакра.

Први велики тест за ову доктрину је била у Либији, где су НАТО снаге, у знак подршке западних и Саудијско / Заливских моћника подржале побуњеничке снаге у свргањавању режима Моамера Гадафија, који је владао 42 године.

Још један приказ хармоничног орвеловског „Новог дискурса“ , јесте једна од главних активности Департмана одбране на развоју операције Одговор на масовни злочин а реч је о оснивању Института за чување мира и стабилности на Универзитету Војске САД у Карлислу, Пенсилванија.

Ново америчко оправдање за војну интервенцију произилази из председничке Директиве 10/ПДД-10, са меморандумом Беле куће од 4. Августа 2011., чиме су створени Међуресорни одбор за превенцију зверстава и омогућавање међусекторског надзора ове политике у складу са новом председничком политиком која сматра „спречавање масовних злочина и геноцида“ „језгром националне безбедности као и моралном одговорношћу Сједињених Држава.“

Нова америчка спољна политика је оправдана 2008. и то извјештајем Одбора превенцију геноцида којом председавају бивши државни секретар Медлин Олбрајт и бивши секретар за одбрану Вилијам Коен.

Радна група је била под јаким утицајем неоконзервативног Америчког института за мир финансираног од стране федералне власти, као и разних тинк-танк организација које финансира Џорџ Сорош као што су Центар за амерички прогрес и про-израелске организације као што су Меморијалног музеј холокауста САД.

ПДД-10 је у великој мери чедо Саманте Пауер која је мозак Савета за националну безбедност службеника, удате за Обаминог пропагандног мага Кес Санштејна, и Сузане Рајс, америчке амбасадорке у УН.
Тумачење Беле кућа за медије поменуте Обамине доктрине Превенције масовних је посебно истакло Сирију, Либију, Судан, Обала Слоноваче и Киргизију као примере када је америчка дипломатска и друга врста интервенције била потребна.

Холокауст у Европи и геноцид у Руанди, препознати су као окидачи за нову америчку политику, али је занимљиво да је исти документ пропустио да спомене америчку подршку Црвеним Кмерима за извршење геноцида у Камбоџи и подршци коју је ЦИА давала својим извештајима геноциду у Индонезији после пуча из 1965., са све умешаношћу Обаминог очуха, покувника у војсци Индонезије..

Водеће структуре Демократске странке у су под утицајем остатака Клинтонове администрације и невладиних организација које финансира Џорџ Сорош.

Поред Пауерове и Рајсове, велики играч „хуманитарног“ интервенционизма је и Сара Севал, заменица помоћника секретара одбране за мировне операције у Клинтоновој администрацији. Она је сада шеф тима за превенцију масовних злочина и Кар Центра за политику људских права у Савету за спољнополитичке односе.

Директор пројеката је Сели Шин, некадашњи директор Америчког института за мир који је такође добио финансијску подршку од Сороша, браће Рокфелер и Саудијског милијардера принца Ал Валид бин Талала.

У овом случају циљаним областима придадоте су Судан, Пакистан, на Косово, Кенија, Индонезија, Обала Слоноваче, Бурунди, Либерији, Либан, Зимбабве, и град Јерусалим.

РЕКЛАМА

Финансирање доктрине Превенције масовних злочина долази од Humanity united-a I Human Rights Watch, и осталих које имају добро изграђену сарадњу са Сорошевим организацијама.

Поред тога Humanity united је повезана са америчким обавештајним службама као и са Пентагоном, ЦИА-ом, World Vision-оном и Вилијам Ј. Клинтон фондацијом, на чијем челу је амерички државни секретар Хилари Клинтон, која је такође прихватила доктрину Превенције масовних злочина.

Тренутне мете ове доктрине и Сорошеве НВО мреже су Сирија, Сомалија, Филипини, Кенија, Колумбија, Гватемала, Пакистан, Уганда као и Северни и Јужни Јемен.

У пошлости смо видели како су се провеле области где је уз велике напоре да не дође до хуманитане дестабилизације САД интервенисале: Хаитији, Косово, Јужни Судан, Тунис, Египат и Либија.

Доктрина „Дужност да заштитимо“ настала је у децембру 2001. из извештаја Међународне комисије за интервенције и државни суверенитет, која је замисао тадашњег генералног секретара УН Кофија Анана.

Комисија је мртва, али њену улогу у афирмисању преузео је Глобални центар „Одговорност да заштитимо“ кога је заговарао генерални секретар УН Бан Ки Мун.
Центар је основала иста група НВО под поткровитељством Сорошевог Института за отворено друштво. Земље третиране у овом случају су Сирија, Либија, Уганда, Судан и Демократска Република Конго.

Доктрина се тренутно користи да оправда НАТО и војне америчке операције које имају за циљ да оборе Владу председника Башар ал Асада у Сирији, као и да оправдају војну интервенцију у Либији, и подршку дату Прелазном Националном савету, који је гурнуо Либију у гора стања људских права него што је либијски народ икада искусио под режимом Гадафија, укључујући и масакр цивила Либије.

Резултат је срамно погубљење Гадафија , чланова његове породице, његових присталица, као и притвор деце.

Један од принципа доктрине „Превенција масовних злочина“ јесте успостављање „заштићених зона“ за интерно расељена лица, посебно примењена у Сирији.

Други предлаже успостављање „нафтне тачке“ за Сирију, тј. систематско обезбеђивање нафтних подручја.

И на крају, блокада зоне забрањеног лета је коришћена као оправдање за НАТО интервенцију у Либији и биће предложена за Сирију и Иран.

Такође, ту је и подстицање штрајкова, засићење великих подручја војним снагама, стварање тампон или демилитаризоване зона између силних и жртве силе; снабдевање логистиком, опремом…

За резултат имамо „хуманитарна“ достигнућа као што је масакр цивила у Јужном Вијетнаму, и други амерички масакри цивила као што су у Индонезији, Камбоџи, Лаосу, Никарагва, Ираку и Авганистан).

Пентагона и ЦИА свим овим имају намеру да ојачају америчко војно и обавештајно присуство у базама у источној Африци и на Рубу Африке, наводно ради заштите Сомалијаца од Ал Шабаб исламистичке групе герилаца.

У ствари, инвазија снага за специјалне операције САД, оперативаца ЦИА и приватних војних формација које су се под покровитељством Афричке команде САД-а слили у ове регионе су ту како би подржали локалне војске да заузму изворе нафте и земног гаса.

Америка је присутна у Џибутију, Викторијанским острвима, Сејшелима, Манда заливу, Кенија; Бујумбури, Бурундију, Ентеби, Уганди, Могадишу, Сомалији и Арба Минчу, Етиопији.

Изван Африке, Обамина администрација је изградила пет нових војних база у Аустралији, укључујући и морнаричку базу у Дарвину.

Америчко војно присуство се такође проширило на Филипинима и Вијетнаму.

Добро је познато да се, поред Блиског Истока и Африке, „Доктрина превенције масовног злочина“ припрема да би се на крају применила на владама Кине и Русије.

Глобално, Обамин орвеловски „Нови дискурс“, и Превенција масовног злочина може довести свет у ситуацију у којој милијарде умиру као резултат глобалног термонуклеарног рата, јер неколико олигарха попут Сороша, Обаме и других заступника нео-конзервативног „Новог америчког века“ сматра да западни империјализам не може бити задовољан док проблематични режими у Техерану и Пјонгјангу и, на крају, моћна влада у Пекингу и Москви не буду замењене вазалним режимима.

Глобалисти, лешинарски капиталисти и банкари, милитаристи, промотери доктрине Превенције масовног злочина су водеће фигуре ратне неизвесности која се за сада само помаља иза брда.

Извор: Strategic culture, dverisrpske.com

Напиши коментар