Како велике силе смењују режиме

Утеривање "демократије" у Либију
Утеривање "демократије" у Либију

Аргентински аналитичар Адријан Салбучи открива једноставан модел према којем велике силе, уз помоћ медија, уништавају изабрану земљу

Данашњи медији изобличавају истину, користе конфузију, чак и лажи кад њихови финансијери нареде да се подржи нека званична прича о било ком политичком или финансијском процесу. Аутор чланка „Орвеловски водич за медије“ на сајту Раша тудеј Адријан Салбучи наводи да, кад се боље погледају те званичне приче, обично су нетачне, доводе у заблуду, некад су и веома глупе, али упркос томе доводе до ратова и великих разарања.

Салбучи, политички аналитичар и новинар у Аргентини, каже да постоји безброј примера који потврђују његову тезу. Рецимо, непостојеће оружје за масовно уништење довело је до инвазије на Ирак 2003. и уништења те земље; државе су откупиле дугове великих банака, и то новцем пореских обвезника; „убили смо Бин Ладена и бацили његово тело у море“; постоји гомила сумњивих детаља у вези са терористичким нападима на САД 11. септембра 2001…
Аналитичар даље наводи седам корака које велике силе користе да униште жељену земљу.

Седам корака до освајања земље

1. Прво се изабрана држава прогласи зрелом за промену режима због незадовољства народа.

2. Затим се преко криминогених стру-
кту­ра наоружају, обуче и финансирају локалне терористичке групе, које се прогласе борцима за слободу.

3. Иронично, кад те обучене групе терориста почну масовно да убијају недужне, праве се резолуције Савета безбедности које се називају санкцијама УН због заштите цивила.

4. Шире се лажи помоћу медијских конференција и плаћених новинара, а то се онда назове међународном забринутошћу истакнутих аналитичара за стање у изабраној земљи.

5. Почиње се с бомбардовањем, окупацијом и контролом изабране државе, и то се зове ослобођењем.

6. Кад циљана земља потпуно падне под нечију контролу, онда се намеће мишљење да је то демократија коју желе сви да виде.

7. На крају се краду нафтне, минералне и пољопривредне резерве те земље, које се дају глобалним корпорацијама и намеће се непотребан приватни дуг банкама, а то се све назива страним инвестицијама и реконструкцијом.

Извор: Курир

Напиши коментар