Либија на прагу новог хаоса и грађанског рата

Постоје разли­чите гру­па­ције које не схва­тају шта је то једин­ство и тери­то­ри­ја­лна цело­ви­тост
Постоје разли­чите гру­па­ције које не схва­тају шта је то једин­ство и тери­то­ри­ја­лна цело­ви­тост

Либија клизи у гра­ђан­ски рат. Запо­чиње оно на шта су упо­зо­ра­вали многи међу­на­родни посма­трачи. Про­тив­ници Гада­фи­је­вог режима деле наслеђе – власт и сфере ути­цаја.

У глав­ном граду земље, Три­по­лију, ствар је сти­гла до борби. Побед­ници нису поде­лили међу­на­родни аеродром.

Либија, још до недавно, чинило би се, једин­ствена у свом пориву да свргне режим пуков­ника Гада­фија, нашла се близу хаоса, гра­ђан­ског рата и рас­пада земље.

Све је почело у ноћи између суботе и недеље, када су при­пад­ници нове либиј­ске наци­о­на­лне гарде поку­шали да успо­ставе кон­тролу над аеро­дро­мом. Они су напали на бивше саборце, уста­нике из града Зин­тан. Зау­зи­мање није успело, али има поги­ну­лих и рање­них. Гар­ди­сти су отсту­пили, али су изја­вили да неће напу­стити поку­шаје да пот­чине себи вазду­шну луку. Између оста­лог, стра­сти су уга­ђене после инте­рвен­ције руко­вод­ства земље и ста­ре­шина низа пле­мена. Нешто пре тог напада десио се још један непри­јатни инци­дент. Извр­шен је неу­спе­шан поку­шај да се изврши атен­тат на глав­но­ко­ман­ду­ју­ћег либиј­ском арми­јом Халифу Хафтара.

У целини ситу­а­ција у Три­по­лију није била мирна после 23. окто­бра, када је Пре­ла­зни наци­о­на­лни савет обја­вио да је пот­пуно осло­бо­дио Либију. Било је неко­лико теро­ри­стич­ких напада које су извр­шиле при­ста­лице Гада­фија из под­зе­мља. Али пре­став­ници бивше опо­зи­ције пуцали су једни у друге први пут. Експерти виде у том зао­штра­вање међу­собне борбе за власт. Гадафи је мртав, зајед­нич­ког непри­ја­теља више нема. А то значи да постоји нови повод за при­мену оружја – да се покаже ко је јачи, што значи ко ће добити при­ступ нафт­ном богат­ству земље. Овде је, да тако кажемо, насту­пио моме­нат истине за оне који су тако тежили да избаве Либију од наслеђа иде­о­ло­гије Џама­хи­рије. Уз њену помоћ Гада­фију је пола­зило за руком да више од 40 година држи разје­ди­њену земљу и да јој даје при­вид држав­но­сти. Нове иде­о­ло­гије нема – у току је еле­мен­тарна подела колача, говори руко­во­ди­лац Цен­тра за ори­јен­та­лна истра­жи­вања Дипло­мат­ске ака­де­мије МИП РФ Андреј Володин.

Постоје разли­чите гру­па­ције које не схва­тају шта је то једин­ство и тери­то­ри­ја­лна цело­ви­тост. Не схва­тају ни у директ­ном ни у пре­но­сном сми­слу те речи. Сада се нико од спољ­них снага неће мешати у гра­ђан­ски сукоб. Запад је пре­више слаб. Уз то, он је фак­тички ство­рио ову ситу­а­цију. Тако да ће сва одго­вор­ност за могући рас­пад земље пасти непо­средно на САД, Велику Бри­та­нију, Фран­цу­ску и оне који су уче­ство­вали у инте­рвен­цији про­тив Либије.

Експерти оце­њују ске­птички и могућ­ност упра­вљања ситу­а­ци­јом од стране Пре­ла­зног наци­о­на­лног савета. И то без обзира на његова уве­ра­вања о намери да раз­о­ружа бивше опо­зи­ци­о­наре и да фор­сира про­цес фор­ми­рања либиј­ске армије. Пред­сед­ник савета Мустафа Абдул-Џалал обе­ћао је такође да ће поми­ло­вати при­ста­лице Гада­фија. Између оста­лог, сам овај орган врховне вла­сти није једин­ствен. Овде су се оку­пили пред­став­ници нај­ра­зли­чи­ти­јих усме­рења – од либе­рала до кра­јњих исла­ми­ста. И сви они прате сопствене циљеве. До чега све то може да доведе, говори ори­јен­та­ли­ста Сер­геј Демиденко.

Либија се још није коначно фор­ми­рала као држава. Она се још нала­зила у ста­ди­јуму успо­ста­вљања и џама­хи­риј­ски систем је дели­мично томе пома­гао. Сада, када је тај систем раз­ру­шен, ево­ли­ција дру­штва је пре­ки­нута. И поли­тичка и еко­ном­ска ситу­а­ција ће све више и више кли­зити у хаос. Ника­кви сло­бодни демо­крат­ски избори ни устав овде неће помоћи. И у првом реду зато што је дру­штво поде­љено и тешко је ује­ди­нити га. Тим пре што се сада у ситу­а­цији хаоса наго­ми­ла­вају кра­јње озбиљне про­тив­реч­но­сти. Сукоб пле­мена избија на други ква­ли­та­тивни ниво, чини се много тога што се у пер­спек­тиви не пра­шта по њихо­вим пле­мен­ским законима.

За сада експерти виде само пер­спек­тиву нега­тив­ног развоја ситу­а­ције у Либији. При томе гра­ђан­ски рат се раз­ма­тра као нај­мање зло, пошто је могућ само у дру­штву где постоје инсти­ту­ције гра­ђан­ског дру­штва или њихови зачеци. У земљи где на вели­кој тери­то­рији вла­дају сре­дњо­ве­ковни закони, може бити речи само о дезин­те­гра­цији Либије као једин­ствене државе.

Напиши коментар