Лидл стиже, трговци се уједињују

Какав ће ефекат по конкуренцију у Србији имати укрупњавање домаће малопродаје?
Какав ће ефекат по конкуренцију у Србији имати укрупњавање домаће малопродаје?

У сенци најава и оповргавања спајању хрватског Агрокора и словеначког Меркатора, скоро неприметно се наставља укрупњавање тржишта малопродаје у Србији.

Комисија за заштиту конкуренција одобрила је недавно компанији Меркатор С да преузме Фамилија маркете и ова словеначка компанија се из дана у дан усељава у све више објеката овог ланца.

Закупом 27 радњи у Београду, Војводини, централној и јужној Србији, укупне површине 22.000 квадратних метара, Меркатор је преузео залихе, опрему и 300 запослених Фамилија маркета.

На овај начин, учврстио је позицију другог највећег трговца на српском тржишту, одмах иза Делез Србије и проширио мрежу продајних објеката на градове у којима до сада није пословао.

А како је раније ове године Идеа у потпуности преузела све објекте трговинског ланца Туш у Србији, јасно је да се мења „крвна слика” српске малопродаје. Осим тога, летос се веома озбиљно спекулисало и о преузимању београдских СОС маркета.

Постављају се, међутим, питања – да ли оваквим прегруписавањем трговци у Србији једино настоје да се изборе са новим ликом Делта максија или сада већ готово извесним доласком гиганта какав је немачки дисконтер Лидл.

Какав ће ефекат по конкуренцију у Србији имати укрупњавање домаће малопродаје?

„Најбоље би било да имамо пет или шест великих ланаца. Јер, иако се мисли да крупни играчи нису најбоље решење, то није тачно, пошто свуда у свету управо они промовишу ефикасност и ниже цене. Да ли Делез има везе са тим, ја нисам сигуран, јер се променила једино власничка структура Максија“, сматра Александар Стевановић, економиста.

Он свако укрупњавање посматра на два начина.

„То са једне стране увек доноси ефикасност. Узимо пример Фамилије за коју сви знамо да није најбоље функционисала. И уместо да банкротира, постаће део једне велике фирме, што је добро за њу, за запослене и за потрошаче. То значи да укрупњавање није проблем, већ то да ли би неко могао да злоупотреби доминантан положај уколико га стекне. Укрупњавање српског тржишта такође нам говори и да су само потребне најаве доласка великих играча, па да почне укопавање ровова“, каже Стевановић.

У водећим организацијама за заштиту потрошача такође помно прате све промене у власништву трговинских ланаца, а удруживање трговина њих наводи на једноставан закључак.

Према последњим подацима који су били доступни јавности, а које је у децембру прошле године изнела ревизорско-консултантска кућа „Дилојт”, највећи ланац у Србији са готово 835 милиона евра прихода у 2009. години био је Делта макси. Следе Меркатор са 429 милиона евра и Идеа са 363 милиона. У региону је највећи играч хрватски Агрокор, а на другом месту је словеначки Меркатор.

„Реч је о заузимању позиција на тржишту и припремању за Лидл. То је такође и страх од доласка великих, а не само од Делеза. Потпуно је логично да Меркатор као озбиљан трговац, али и други ланци желе да ојачају и увећају своју малопродајну мрежу“, истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Међутим, наши саговорници оцењују да би много погубније по стање конкуренције у нашој земљи било регионално спајање Агрокора у чијем су саставу наша Идеа и Конзум у Хрватској и Босни са Меркатором. Тиме би заправо Идеа и Меркатор у Србији, као и сви ланци које су преузели, постали део једног система.

Јер, иако су Словенци невољни да Хрватима продају свој највећи трговински ланци, поставља се и питање да ли је уопште могуће да управа Меркатора стопира продају. Јер, уколико власници, „пивоварна Лашко” и конзорцијум банака, одлуче да продају Меркатор хрватском Агрокору, управа овог ланца ту неће моћи ништа да учини.

„Ако говоримо о регионалном удруживању Агрокора и Меркатора, то би се одразило и на Идеу и Меркатор С , што може да угрози конкуренцију у Србији, па и да дође до злоупотребе доминантног положаја. Треба веома пажљиво пратити све што се дешава“, сматра Паповић, док економисти упозоравају да би у таквој ситуацији постојала опасност од формирања дуопола.

„Са једне стране имали бисмо Делез, а са друге удружену Идеу и Меркатор. Међутим, уколико се подстиче долазак нових трговаца, па осим Лидла наврати и Карфур, који је већ хтео, па одустао, могла би се избећи замка нарушавања конкуренције“, закључује Стевановић.

Волмарт највећи на свету

Амерички трговински ланац Волмарт и даље је највећи на свету. Има годишњи обрт већи од 400 милијарди долара и око 8.500 продавница широм планете. На другом месту је француски Карфур, а на трећем немачки Метро. Британски ланац Теско заузео је четврто место, док је на петом немачка компанија Шварц КГ, у чијем саставу послују познати дисконтни ланци попут Лидла и Кауфланда, показују подаци ревизорско-консултантске куће „Дилојт”.

Извор: Политика

Напиши коментар