Најбоље и најлошије плаћени државни послови

Ако би могла да бира, велика већина би се сигурно определила за посао у некој од преко двадесет државних агенција
Ако би могла да бира, велика већина би се сигурно определила за посао у некој од преко двадесет државних агенција

Готово иста количина новца која се потроши за плате милион и двеста хиљада запослених у приватном сектору, троши се на зараде три пута мањег броја радника у јавном сектору. Плате запослених, пре свега у јавним предузећима и државним агенцијама и до три пута су веће од српског просека од око 38.000 динара.

Државне јасле, међутим, не значе по правилу добру и велику плату – и у државној управи има велике разлике у примањима.

Спремачицама сигурно није свеједно где раде, јер у просвети и здравству примају минималац од 18.000 динара, док се, рецимо, у ЈП „Путеви Србије“ исти посао плаћа око 30.000 динара. У Заводу за уџбенике та плата је мања за око 5.000 динара, али и даље већа од оне коју примају „теткице“ у школама. С друге стране, многи би се веоватно радо заменили с куриром из Директората за цивилно ваздухопловство који месечно прими чак 60.000 динара.

Ако би могла да бира, велика већина би се сигурно определила за посао у некој од преко двадесет државних агенција, у којима администрација прима плате о којима већина запослених у Србији може само да сања. Међу најплаћенијима су запослени у Агенцији за борбу против корупције где државни службеници примају плату и до 179.000 динара, што је пет пута више од просека. Њихове колеге у ЈП „Србијашуме“ примају знатно мање. Плата референта је око 42.000 динара месечно. Многи би могли позавидети и запосленима у Агенцији за приватизацију чија су просечна примања око хиљаду евра.

Велика диспропорција у броју запослених у јавном с једне и приватном сектору с друге стране, већ читаву деценију је болна тема, на коју је посебно осетљив домаћи приватни сектор, који упозорава на то да привреда више не може да финансира огроман државни апарат. За све то време, држава је мало тога урадила с тим у вези.

Замрзнуте плате током економске кризе поново су променљиве, а после смањења броја запослених, опет се најављују нова примања. Иначе, просек плата у приватном сектору је 36.471 динар, док су просечна примања у јавном 20 одсто већа и износе 43.652 динара.

Извор: Блиц

Напиши коментар