Хоће ли XXI век изродити новог Живојина Мишића. . .

У српском народу упамћен као изврстан војсковођа, што с правом то и заслужује, Војвода је имао далекосежне визије и идеје, идеје које нису услишене, испоштоване, и због којих данас Србија деведесет година након смрти Живојина итекако осећа
У српском народу упамћен као изврстан војсковођа, што с правом то и заслужује, Војвода је имао далекосежне визије и идеје, идеје које нису услишене, испоштоване, и због којих данас Србија деведесет година након смрти Живојина итекако осећа

Из свега што сам чуо и видео ја сам добро зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш. . . ствар је пропала. . . Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч можеш ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило

Овим речима се Војвода Живојин Мишић обратио краљу Александру, приликом наређења краља да Војвода Живојин посети Хрватску и лично се увери на делу какво је тамо расположење за заједничу државу. Без длаке на језику и са мудром војничком интуицијом која га је красила наставио је и са следећим предлогом краљу Александру: „Да им дамо државу, независну самоуправу, па нека ломе главу како знају“.

„А, границе, шта ћемо са границама, упитао је краљ Александар?“ „Границе ће бити тамо где их ми повучемо. Не где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу, где језик и обичаји, традиција налажу и најзад где се народ по слободној вољи определи“.
Иако рођен као тринаесто дете у породици Радована и Анђелије, Војвода Живојин Мишић није био ни мало малерозан, штавише кроз све своје војничке походе, а касније и кроз јасну националну и родољубну визију државе Србије јасно је да је Војвода Живојин имао исправну, непогрешиву, јасну слику будућности Србије и српског народа.

У српском народу упамћен као изврстан војсковођа, што с правом то и заслужује, Војвода је имао далекосежне визије и идеје, идеје које нису услишене, испоштоване, и због којих данас Србија деведесет година након смрти Живојина итекако осећа, проживљава, и пролази кроз можда најтеже раздобље у својој дугој историји.
Пре него што детаљно појасним исправност државничких ставова из првог пасуса, и све оне нажалост последице које су нам се догодиле не слушајући и не уважавајући ставове Војводе, осврнућу се на војничку каријеру Живојина Мишића, беспрекорну војничку каријеру, поткрепљеном великим, одлучујућим војничким потезима, биткама у одбрани части и слободе Српског народа.

Као учесник у свим српским ратовима од 1876-1918, Живојин Мишић није био епизодиста, већ главни актер свих славних војних подухвата, и који са правом носи епитет најславнијег војсковође српске војске. Почео у ратовима против Турске, да би своје војничке способности настављао доказивати у српско-бугарском рату. Нарочито је био одважан у Балканским ратовима као помоћник начелника штаба Врховне команде Војводе Радомира Путника, и у руковођењу операцијама против турске Вардарске армије а посебно се истакао приликом процене ситуације за одсудну битку на Брегалници. Не треба ни да спомињем колики је допринос Војводе нашој, а самим тим и међународној ратној историји, када је у питању Битка на Колубари, када је приликом замењивања рањеног генерала Петра Бојовића извојевао одлучујуће победе у борби против Аустроугарске током Првог светског рата. Имао је и јасну визију контранапада на здружене снаге Немачке, Аустроугарске и Бугарске, када је одбијен, а позната вам је даља судбина српског народа приликом повлачења преко Црне Горе и Албаније. Посебан се постаје на муци, а јасно вам је из приложеног зашто је Војвода Живојин Мишић ПОСЕБАН.

Војвода Живојин Мишић за радним столом негде у Јужној Србији
Војвода Живојин Мишић за радним столом негде у Јужној Србији

Срби су војнички народ, и они ни један подвиг не цене као војнички. Али када је у питању Живојин Мишић, не само што је био вансеријски војсковођа, Војвода је имао и државничку визију. Речи из уводног пасуса овог текста осликавају Војводу као човека који је знао да предвиди деведесет година унапред. У мору учених и часних Срба, у мору једнога Јована Цвијића, Јована Жујовића, Јована Скерлић, Слободана Јовановића, Павла и Богдана Поповића, Александра Белића и Јована Дучића, САМО је Војвода имао ту истинску интелигенцију и није био опијен југословенским јединством, дубоко верујући да она исто тако не прожима Хрвате и Словенце. Није узалуд говорио:“Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите, СИГУРАН САМ да ћете се љуто кајати“ Осећај љутине не бледи са наших уста. А које су последице не уважавања ставова Војводе и тог погубног уједињења са Хрватима и Словенцима. Огромне, од којих се не опорављамо да данашњих дана.

Не желећи овде да се осврћем на правни облик Краљевине СХС, на све оно што се дешавало у самој краљевини, потом, првој, другој, и трећој Југославији и на дубље односе Хрватске и Србије, тј. однос Хрвата према Србима од чина уједињења 1918 године, то питање ћу препустити ученијим, компетентнијим и способнијим историчарима и правницима од мене, овде ћу се осврнути на „само“ два догађаја из односа Хрвата и Срба. Први, Јасеновац, концентрациони логор, логор смрти у коме су усташке снаге НДХ-а побили више од 700 000 Срба, Јевреја, и Рома. . . Не заборавите да је то број становника једног данашњег града Загреба. Исто тако вреди подсетити на реченицу, једног од оснивача Концентрационог логора Јасеновац, Вјекослава Лубурића, који је изјавио:“ и тако смо вам ми у овој години овдје у Јасеновцу поклали и више људи него османлиско царство за цијело вријеме боравка Турака у Европи“. Други нама случај у скоријој прошлости, када су те исте само мало софистицираније Хрватске снаге на челу са Фрањом Туђманом извршили геноцид над српским становништвом на тлу Републике Српске Крајине. Позната је такође реченица Фрање Туђмана који је на Бриунима рекао :“да је потребно нанети такве ударце Србима, да нестану“У том егзодусу више од 200 000 Срба остало је без својих домова. Јасно вам је из наведеног, колика је била далекосежна идеја и визија Војводе када је опомињао, упозоравао краља Александра на опасност уједињења са Хрватима. Јасно вам је да Каин није мировао, да је Авељ „мртав. “Јасно вам је и како се идеја југословенства одразила на српство и православље, колико је утицај комунизам имао на част, историјске, националне, хришћанске, религијске аспекте у српком народу.

Никола Пашић и Живојин Мишић
Никола Пашић и Живојин Мишић

Наравно да проблем данашње Србије није само 1918 година, Краљевина СХС, и све оно што је следовало из те фузије. Проблеми су се нагомилавали, а стање данашње Србије је крајње алармантно. Где је Србија данас, деведесет година од смрти Великог војсковође и визионара Живојина Мишића? Никад растрзанија. Отворен проблем опстанка националног идентитета, вере, језика, писма, културе. Несватљива потреба да јој се намеће теза:“Европа нема алтернативу“, слична оној политичкој флоскули „братство и јединство“. Никада гори положај суверености Србије. Учестала економска и привредна разарања проистечена из бомбардовања Србије. Непотребно увлачење у евро-атлантске интеграције, НАТО савез, итд. Угрожени национални интереси, опстанак српског народа на тлу Републике Српске Крајине, Косова и Метохије, Републике Српске, Црне Горе, растрзане дијаспоре, “тихи“ проблеми аутономне покрајине Војводине, јасне претензије Турске и њених пијуна ка Санџаку и Рашкој, проблеми беле куге, Српске Православне цркве, породице, и можда највећи проблем у самом Српком народу, проблем НЕСЛОГЕ. Оправдана је данас нажалост тврдња песника Лазе Костића да је „Најцрњи враг је Србин себи сам“.

Да се вратим на сам наслов текста „У 21 веку са новим Живојином Мишићем“. Имамо ли неког таквог, одважног, мудрог, лукавог, неког ко би у тренутно најтежим тренутцима у српској историји својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао овај располућени народ у уверењу у добар исход операција опстанка и очувања српског народа у 21 веку. Имамо ли неког новог Живојина који би могао да нађе језик јединства, вере, љубави и мудрости. Имамо ли неког новог Живојина којим би својом владавином знао да предвиђа, да предвиди решавање горућих проблема Српске државе и народа у 21. веку, на налик на који је то радио Војвода у 20. веку.
Данас бити Србин је много тешко, али и даље нешто најлепше. Народ који није кукавички не може пропасти, а народ који се борио за цело човечанство НЕ СМЕ ПРОПАСТИ. “СРБИ ЗА ЦЕЛО ЈЕСУ ВЕЛИКИ НАРОД међу малим народима, а значајан међу великима. “

Аутор: Владимир Н. Лапчић
Извор: Видовдан.орг 

  • 1
    Share

Напиши коментар