Држава изгубила и памет и милијарде

Наука не кошта много, јер се своди на таблу, креду и књиге. А вештина значи да студент мора да вежба, а то кошта десетине хиљада евра
Наука не кошта много, јер се своди на таблу, креду и књиге. А вештина значи да студент мора да вежба, а то кошта десетине хиљада евра

Одласком готово 50.000 стручњака који су се школовали у Србији, држава изгубила око 12 милијарди долара. „Најскупљи“ доктори, инжењери, пилоти и стоматолози.

Толико је из буџета издвојено да би сви они добили знање и дипломе које су са собом однели у свет.

На врху листе су лекари, чија диплома, када се све сабере, кошта око 100.000 евра. Још десетине хиљада потребно је за њихову специјализацију – да од лекара опште праксе, на пример, постану врхунски неурохирурзи или кардиолози.

„Студије подразумевају науку и вештину. Наука не кошта много, јер се своди на таблу, креду и књиге. А вештина значи да студент мора да вежба, а то кошта десетине хиљада евра“, каже проф. др Драгослав Стаменковић, декан Стоматолошког факултета у Београду.

Поменуте десетине хиљада евра не односе се на трошкове које имају родитељи и академци, већ држава. Јер поред тога што самофинансирајући студенти уплаћују школарину, из просветне касе издваја се за плате професора, струју, воду, грејање… Сви ти трошкови у збиру дају цену школовања једног стручњака.

Проф. др Велибор Стојић, декан Ветеринарског факултета, изводи грубу рачуницу по којој за једног буџетског студента држава за пет година студија издвоји 16.500 евра.

Он објашњава да „држава троши онолико колико даје за наше плате и нематеријалне трошкове. Месечно за све то добијемо око 20 милиона динара. Када се то помножи са бројем месеци и подели са 750 буџетских студената, колико имамо годишње, добијемо овај износ“.

„Међутим, то што држава уплаћује једва покрива петину реалних трошкова. Па тако пут до дипломе кошта знатно више од тих 16.500 евра, а додатне паре обезбеђују сами факултети“, каже проф. Стојић.

Да држава не издваја колико треба, сматра и декан Архитектонског факултета проф. др Владимир Мако. Он каже да је „погрешан суд о цени студирања само на основу износа школарине који плаћају студенти“.

„Студирање је скупа работа. Ако једва крпимо и те основне трошкове, како онда размишљати о озбиљним улагањима у рачунаре, програме и литературу“, напомиње Мако.

Најјефтиније је школовати ”друштвењаке”, за чије часове и вежбе су довољне – табла и креда. Најмање издатака држава има за образовање правника, економиста, филолога, историчара и политиколога.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар