Италијани устају против ЕУ

Монти: Проблем је у томе што упркос нашим жртвама, нисмо добили ништа заузврат од Европске уније
Монти: Проблем је у томе што упркос нашим жртвама, нисмо добили ништа заузврат од Европске уније

Италијански премијер Марио Монти је упозорио на могуће „антиевропске“ протесте у Италији уколико италијански напори за спровођењем реформи не буду препознати.

„Проблем је у томе што упркос нашим жртвама, нисмо добили ништа заузврат од Европске уније, као што је пад каматних стопа“, каже он.

Монти додаје да „нажалост, морамо признати да наше реформске политике нису наишле на признање и разумевање у Европи које заслужују“.

„Уколико италијански народ ускоро не види опипљиве резултате за своје штедње и реформске напоре, избиће протести против Европе, против Немачке – која се доживљава као покретач нетолеранције у ЕУ – и против Европске централне банке (ЕЦБ)“, додао је Монти.

Монти је додао да се нада да ће примена одговарајућих мера резултирати снижењем италијанских трошкова задуживања, који већ неко време не падају испод седам одсто, што се сматра неодрживо високим нивоом.

Италијански премијер је нарушавање горње границе дефицита по споразуму из Мастрихта од Француске и Немачке убрзо након увођења јединствене валуте назвао „најгором грешком у ЕУ у протеклих десет година“. Он је упутио и похвале Немачкој, највише због „показане буџетске дисциплине без премца“.

Нагласио је да је Италија штедњу и реформе започела са високим степеном зрелости и да „нико више не мора да се плаши Италије“ јер из ње више не долази опасност заразе по евро.

Истовремено, немачка канцеларка Ангела Меркел је одала признање Монтију и његовој влади због „изванредно важних и драгоцених мера“ за обуздавање кризе у Италији.

Канцеларка је оценила да је нова влада у Риму у консолидацији буџета и структуралним реформама показала брзину и квалитет што ће ојачати Италију.

Наводећи да „са великим поштовањем“ прати како брзо се спроводе нужне реформе, канцеларка је изразила уверење и да ће „рад италијанске владе бити и награђен“.

Државни дуг Италије износи око 1.900 милијарди евра што је 120 одсто њеног бруто-друштвеног производа (БДП).

Италија, трећа по величини економија еврозоне, изазвала је бојазан да би је њена токсична мешавина ниског привредног раста, високог дуга и трошкова позајмљивања могла натерати да тражи спасавање као што је то био случај са Грчком, Ирском и Португалијом.

Монти је „прогурао“ строги план мера штедње како би поправио проблеме Италије, међутим још постоји забринутост због његовог утицаја на економију која иде ка рецесији.

Извор: Бета

Напиши коментар