Помен страдалима у мађарској рацији

Парастос пострадалима је служио епископ бачки Иринеј, уз саслужење седам епископа СПЦ
Парастос пострадалима је служио епископ бачки Иринеј, уз саслужење седам епископа СПЦ

Обележена 70. годишњица крваве мађарске рације. У Чуругу, по прикупљеним подацима, побијено око 1.300 људи

За покој душа браће и сестара наших, пострадалих од душманске руке у рацији, Господу се помолимо, одзвањало је у среду, болно, у препуној цркви Вазнесења Господњег у Чуругу. То место у јужној Бачкој најтеже је пострадало у крвавој мађарској рацији која је, баш у њему, започела, на Туциндан, 4. и трајала све до 29. јануара 1942.

У самом Чуругу је, према подацима које је до сада прикупило Меморијално друштво рација 1942, за то време побијено близу 1.300 Срба, Јевреја и Рома или готово четвртина укупног броја становника, док је у целој јужној Бачкој, укључујући и Нови Сад где је рација спроведена од 21. до 23. јануара, пописано око 4.000 жртава.

Парастос је служио епископ бачки Иринеј, уз саслужење седам епископа СПЦ: зворничко-тузланског Василија, милешевског Филарета, осечко-барањског и пољског Лукијана, будимског Лукијана, шумадијског Јована, крушевачког Давида и јегарског Порфирија, као и преко сто свешетника Епархије бачке.

– У исте овакве, свечарске дане, пре 70 година, и Чуружани су се спрамали да дочекају Божић, а онда је кренуло зло и једини звуци који су се, данима, чули у селу били су пуцњи пушака, ударци секира и лелек недужних људи рекао је, у пригодној беседи, владика Порфирије, и сам рођени Чуружанин. – Белину снега којег је те страшне зиме било много, испрскало је црвенило њихове невине крви, а после су их, неке већ мртве, друге још живе, побацали под лед Тисе.

Највећи део страдалих Чуружана, њих више од 400, побијено је, иначе, у Топаловом магацину, здању у центру села од једва 150 квадратних метара које би, ускоро, требало да постане музеј жртава рације, а које је, у страшном поратном времену небриге и заборава, било складиште локалне земљорадничке задруге. Натискане у том сабласном простору, мађарски војници су их побили митраљеском ватром.

После парастоса којем је присуствовао Оскар Никовиц, амбасадор Мађарске у Београду, ту су положени венци и цвеће. Уз остале, учинили су то и Ана Томанова-Маканова, потпредседник Владе Војводине и Шандор Егереши, председник војвођанског парламента.

– Данас се, са великим пијететом сећамо људи који су страдали само зато што су били друге нације или вере, што су били другачији рекао је Егереши. – Кривица није колективна, а истина о свим злочинима који су почињени у том страшном времену мора да се утврди до краја, јер само истина може да нама донесе помирење, а свим жртвама потпун мир.

Побили и децу

СА колико бестијалности је спроведена рација у Чуругу, говори и податак да је у њој побијено и осамдесеторо деце млађе од 15 година. Најмлађа је била Савка Николић којој је било 11 дана, пошто је рођена 23. децембра 1941. године.

Непосредно после Другог светског рата, пред Војним судом 3. армије, односно Врховним судом Војводине, процесуирано је десетак мађарских официра, најодговорнијих за злочине у Рацији из 1942, међу њима и генерал Ференц Сомбатхеди, начелник Генералштаба мађарске војске. Он је осуђен на смрт и 1946. године стрељан на Петроварадинској тврђави.

Број жртава

Коначан број жртава мађарске рације у Бачкој још није утврђен. У књизи коју је објавио почетком деведесетих година новосадски историчар Звонимир Голуновић, пописано је око 4.000 имена, али су истраживања Меморијалног друштва рација 1942. већ показала да је реч о знатно већем броју. Према подацима из војних кругова у Будимпешти, до којих је још 1942. дошао Ендре Бајчи-Жилински, посланик у мађарском парламенту, број жртава је, кажу у том друштву, био 12.763.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар