Европа на распродаји: Продају острва, планине, коње

Акропољ за сада остаје у власништву Грчке
Акропољ за сада остаје у власништву Грчке

Дужничка криза која четири године притиска већину европских земаља принудила је власти у тим државама да нагомилане дугове враћају продајом националне имовине.

Своју имовину су „на добош“ већ ставиле најугроженије европске државе, из такозване групе ПИИГС – Португал, Италија, Ирска, Грчка и Шпанија.

Влада у Грчкој покушаће да извуче земљу из дужничког ропства продајом државне имовине у вредности од око 50 милијарди евра. 

На продају су атински и преосталих 38 грчких аеродрома, државне нафтне и гасне компаније, луке у Солуну и Пиреју, Хеленска поштанска банка, аутопутеви, 35 великих зграда у државном власништву… Продаће се и делови обале на острву Крф и, наводно, бројни други делови сликовите грчке обале. Продаје се готово све, само би чувени Акропољ могао да буде издат у најам. Грчки дуг попео се на 360 милијарди евра, што је више од 162 одсто БДП-а.

Италијанска влада је још 2010. почела распродају 9.000 објеката – плажа, историјских тврђава, чак и појединих острва, како би могла да исплати национални дуг. Том продајом жели да прикупи више од четири милијарде евра. Већ је продато неколико венецијанских палата.

Доста је новца прикупљено и продајом права за оглашавање на римском Колосеуму, а у престоници размишљају и о продаји златних резерви. Италија је након Грчке друга најзадуженија земља ЕУ, са дугом који износи 120,5 одсто БДП-а.

У Португалу, који је такође у тешкој економској ситуацији са дугом који износи 101,6 БДП-а, распродаја увелико траје. Прво су отишле компаније у енергетском сектору. Удео у националној енергетској компанији „Енергијас де Португал“ вредан више од пола милијарде евра Португалци су продали оманској компанији „Оман оил“. Удео вредан осам милијарди евра, односно 21 одсто у „Енергијас де Португал“, откупила је кинеска фирма „Три горџес корпорејшен“.

У суседној Шпанији, где је економска ситуација далеко од стабилне, влада планира да прикупи неколико милијарди евра од приватизације дела шпанске националне лутрије. Поред тога, влада продајом мањинског удела у градском водоводу у Мадриду планира да заради 3,5 милијарди евра. Купца тражи и метро у Мадриду – за подземну железницу у главном граду влада очекује да ће добити две милијарде евра.

У односу на дуговања Грчке, Италије и Португала, Шпанија није превише задужена – 69,6 одсто БДП-а, али власти у Мадриду имају проблема са незапосленошћу која је највећа у ЕУ са скоро 25 одсто и са буџетским дефицитом који износи готово седам одсто БДП-а.

Ирска, која је трећа најзадуженија земља еврозоне, са дугом који износи 108,1 одсто БДП-а, најавила је продају државне имовине међу којом су национална авио-компанија „Ер Лингус“, фирме из енергетског сектора, као и ергелу расних коња „Нешенел стад“ вредну милијарду евра. Продајом гасне компаније „Гаис“ ирска влада рачуна да ће зарадити 2,5 милијарди евра.

Поред угрожених држава у Европи, и чланице ЕУ којима криза није закуцала на врата продају своја природна богатства. Такав случај забележен је у Аустрији, земљи која се најбоље прилагодила глобалној финансијској кризи.

Наиме, прошле године влада је ставила на продају, ни мање ни више, него две планине – Роскопф и Гросе Кинргат. Ипак, због протеста огорчених грађана влада у Бечу била је присиљена да одложи продају алпских природних ресурса. Влада ће ипак поново покушати да прода своје планине.

Извор: Прес

Напиши коментар