ПИО фонд улагао, а држава „крчмила“

У Фонду кажу да су вишак од доприноса више од четири деценије улагали у бање, зграде, предузећа, водовод. Фото: Курир
У Фонду кажу да су вишак од доприноса више од четири деценије улагали у бање, зграде, предузећа, водовод. Фото: Курир

Милијарде евра, које је Пензијски фонд потрошио улажући у болнице, путеве, предузећа, могу да оду у неповрат уколико се нови сазив владе оглуши о њихове апеле.

У Радној групи за реструктурирање пензијског система кажу да ће се за помоћ у спречавању даљег расипања новца обратити прво Врховном,а потом и суду у Стразбуру.

У Фонду објашњавају да су вишак од доприноса више од четири деценије улагали у бање, зграде, предузећа, водовод, али се, супротно свим законима, као њихов власник књижила – држава. 

То у Фонду нису сматрали проблемом све до приватизације 2007. године, када је 14 од укупно 30 бања држава дала на добош. Тада су одлучили да пресавију табак и успели да зауставе даљу продају, али се неке пресуде опет враћају на почетак.

У последње време приметан је тренд да судови преиначују пресуде које су већ донете у корист Фонда, али овога пута на његову штету„, каже Валеријан Кадијевић, саветник директора Фонда ПИО, који у име ове куће води судске спорове око имовине.

То је случај са Апелационим судом у Нишу који је оспорио да Фонд има право својине над Специјалном болницом Жубор у Куршумлијској бањи, у којој је Фонд инвестирао 18,8 милиона евра. Исти је случај и са Апелационим судом у Крагујевцу за болницу „Меркур“ у Врњачкој Бањи где је уложено 17,1 милион евра, као и специјалним болницама у Ивањици (26,2 милиона евра) и Новој Вароши (37,9 милиона евра).

Кадијевић зато сматра да је неопходно да се донесу измене закона о ПИО у који ће се, као посебна ставка, унети и она о имовини Фонда. Истовремено, сматра да је потребно да Фонд коначно оформи своје предузеће или Агенцију која би се бавила пласманом имовине, акција и хартија од вредности на тржишту чиме би Фонд коначно могао да стане на своје ноге и смањи дотације из буџета које су у овом тренутку достигле 49 одсто.

Већ две деценије, свуда у развијеном свету, најпрофитабилнији је посао у бањама и рехабилитационим центрима. И наша земља има огроман потенцијал, али не може да га искористи„, каже Славенко Гргуревић, потпредседник УО Фонда ПИО и председник Радне групе за реструктурирање пензијског система.

У 30 рехабилитационих центара Фонд је потрошио 500 милиона евра. Највише је уложио у Златар (38 милијарди), Златибор (30 милијарди), Нишку бању (30 милијарди), Ивањицу (26 милијарди), Сокобању (25 милијарди), Гамзиградску (21 милијарда), Рибарску бању (18 милијарди)…

Тренутна вредност бања над којима Фонд доказује право својине достигла је чак 500 милиона евра, али је тај новац „заробљен„. Зато је несхватљив однос државе према овој чињеници, нарочито што су стратешки партнери из разних земаља већ годинама уназад заинтересовани за партнерски однос са Фондом. А то би значило огроман подстрек реструктурирању Фонда јер би се коначно пронашао стабилан извор прихода и пензије не би биле сведене на социјалну категорију као што су данас.

У последњих годину дана, тврде чланови ове радне групе, Фонд је постао свестан „озбиљности ситуације“ и престао да проблем око своје имовине гура под тепих.

Није реч само о бањама, већ о читавом списку инфраструктурних објеката међу којим је најатрактивнији Сава цетар, Клинички центар Србије… „, додаје Гргуревић.

Само у изградњу Клиничког центра Србије Фонд је, према данашњој вредности, уложио 44.355.767 евра. За осталу имовину тек се рачунају расходи, па су на реду ревалоризације још 119.518 квадрата пословног простора у којима се налазе седишта филијала, али и око 600 станова, хартија од вредности, акција у предузећима.

 Фонд ПИО је правни наследник Средишњег уреда за осигурање радника из Краљевине Југославије, па тако и имовине из предратног периода. Ту спадају Уредске зграде у Вршцу, Крушевцу, Нишу, Лесковцу, Кикинди и још у пет градова, као и стамбене зграде у Земуну, Београду, Зрењанину, али и санаторијуми у Врњачкој Бањи, Стражилову…

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар