Реконструкција Музеја СПЦ при крају

Музеј у депоу има више од 25.000 експоната
Музеј у депоу има више од 25.000 експоната

Реконструкција Музеја Српске православне цркве, који се налази у згради Патријаршије, приводи се крају. Главни радови су већ завршени, а прва поставка ће бити у витринама до уторка када у посету долази Анри Лоирет, директор Лувра.

Музеј ће бити доступан публици током лета, а званично отварање планирано је за септембар. Према речима управника Музеја Владимира Радовановића до тада ће бити отворени и за све сугестије како би музејска поставка изгледала што боље. Иначе, ово је први пут да је простор у коме је смештен Музеј од 1946. реконструисан и потпуно прилагођен музејској намени. Промењене су инсталације, простор је климатизован, уграђено је лед осветљење, мермерни под и нове витрине. Новац за овај подухват стигао је, углавном, из буџета Министарства културе.

Све је ново, стари су само зидови – са поносом истиче Радовановић. – Пре годину и по дана кренули смо у обнову депоа и онда, мало по мало, реконструисали смо цео простор. Створени су добри услови да се изложи најдрагоценије из наше колекције.

Стаклене витрине, у којима су огртач кнеза Лазара, повеља цара Душана манастиру Хиландару, Јефимијина „Похвала“, односно ћивот који је радила за покров кнеза Лазара, црквени, богослужбени и многи други предмети, урађене су тако да не буду прилагођене само за један одређени експонат.

Планирамо да стално нешто мењамо, будући да Музеј има више од 25.000 експоната. Трудићемо се да што више њих прикажемо јавности.

Наш саговорник каже да су предмети, који су последњи пут конзервирани 2005. године у добром стању.

Не можемо да кажемо да су експонати у идеалном стању, али ни да су у много лошем. Сви претходни управници бринули су најбоље што могу о Музеју и материјалу. Многи предмети захтевају стручан третман.

Један од наших планова је да урадимо и комплетан попис културно-уметничког блага у нашим црквама и манастирима,“ каже Радовановић. „Било је назнака да ће се тако нешто радити у фрушкогорским манастирима. Знамо да је током Другог светског рата један део блага уништен, да је део похаран, а и да је нешто сачувано и враћено. Планирамо да попишемо шта се све налази у тим манастирима, али и да покушамо да утврдимо шта се све пре рата ту налазило.“

У другој фази ће сви предмети бити потпуно обрађени, та грађа ће бити дигитализована и смештена у централну базу података која ће бити доступна не само запосленима у Музеју, већ и другим истраживачима.

Успели смо да уштедимо нешто новца од реконструкције, од тога планирамо да купимо компујутере како бисмо започели другу фазу. Са Историјским музејом Србије који је већ направио своју базу података, планирамо сарадњу, а очекујем да ћемо у наредном периоду више сарађивати и са другим институцијама културе.

Збирка Музеја СПЦ садржи највреднију колекцију рукописних књига, затим старе штампане књиге, текстил, врло значајне богослужбене и црквене предмете, иконе, слике…

Тај материјал је и по богослужбеној и црквеној вредности веома значајан. Нарочито су важни предмети који се тичу историје српског народа. Немамо иконе из раног средњег века, већином су из познијег доба. Међу највреднијим иконама су оне које је урадио наш чувени иконописац Андрија Раичевић. Такође, у нашој колекцији је и велики број портрета патријарха, као и карловачких митрополита, а код нас је и чувена слика „Сеоба Срба“ Паје Јовановића.

Музеј СПЦ ће у уторак посетити Анри Лоирет, директор Лувра. Како незванично сазнајемо, он је веома заинтересован да успостави сарадњу са нашим институцијама културе, јер је у плану отварање источнохришћанског блока у Лувру. Лоирет се пре свега интересује да погледа она дела која припадају византијској уметности. Током посете Београду, поред Музеја СПЦ, највероватније ће обићи и Галерију фресака и Музеј примењене уметности. Још се не зна да ли ће успети да види и део богате колекције Народног музеја, који је, нажалост, због реконструкције годинама затворен.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар