Руси кажу НВО су страни агенти, а Србија?


Мото већине невладиних организација у Србији своди се на верујемо у Евро и „људска права“

У домаћим медијима већ више није вест да ће у Русији организације попут Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић и сличних, бити проглашена за стране агенте, и да ће у свим својим активностима морати да користе тај назив.

Ипак, кључну корист коју овај Закон може имати по Србију нико скоро није ни споменуо.

Многима у Србији, поготово онима који су под приличним утицајем неолибералне и идеологије људских права, формулација „страни агент“ може деловати претерана, сурова, или како год. Ипак, постоји макар један пример који показује да би овај закон напокон донео истину у медијски простор Србије, па је, макар због тога, пожељан у овој држави. 

Замислите други дневник РТС-а, у времену пуне примене овог Закона. Како би утисак на вас произвела Наташа Јеремић, или неко друго препознатљиво лице РТС-а, док озбиљним гласом чита следеће вести: „Непрофитно удружење у служби страног агента, ЦеСИД, огласили су се поводом оптужби другог непрофитног удружења у служби страних агената, Транспарентност Србија, да су власти у Србији криле Ратка Младића (…).

Или: „На данашњој конференцији за медије, представници страних агената, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Борка Павићевић, уз стране агенте из ЛГБТ организација, најавили су заједничку борбу за званично обележавање дана Сребренице у Србији. Како ови страни агенти наводе, сећање на овај геноцид од кључне је важности за нормално сазревање српске деце. Страни агент Борис Милићевић је навео да онако како су стрељали Бошњаке, тако ће сутра стрељати и гејеве, ако ми нешто не учинимо.“

Ипак, ове помало рогобатне конструкције заправо би биле револуција на РТС-у, јер би изнеле истину. Да, организације Наташе Кандић, Соње Бисерко, ЛГБТ лоби и слични њима јесу страни агенти (иако нису шпијуни) јер својим деловањем раде у интересу страних влада, од којих добијају донације за пројекте који се уклапају у политичке програме тих влада. Реч страни агент, која би се понављала онолико често, колико дотичне организације буду активне, пратиће их као сенка (или, можда недостатак сенке!), која говори о њиховој правој природи.

Мислим да би та истина, која делује тако фантастично сада, када покушавамо да наведемо њене примере, била ослобађајућа за српско друштво и за српске медије. Свима онима, којима ова истина звучи прегрубо, невероватно, фантастично или насилно, можемо само рећи да су исувише поверовали владајућој идеологији, погледу на свет или чему год, да су ослепели и оглувели за истину, баш као што пише у Јеванђељу.

Наравно, најбитнији разлог зашто овај текст делује као научна фантастика је што нико не верује да постоји власт која би Закон донела, макар не у скорије време. Додуше, ако не размишљате у категоријама дана и месеци, већ година, можда овај Закон и није тако далеко.

Да ће његова примена болети многе, болеће, али мене тренутно, а и многе друге, лаж боли много више.

Аутор: Никола Маринковић
Извор: Двери Српске


Напиши коментар