Студеница је некад била утврђени манастир

Студеница је према резултатима ископавања једини утврђени манастир из доба Немањића

Студеница је грађена као утврђен манастир – управо су открили српски археолози. Њихова истраживања су показала да бедем који окружује манастирско двориште, а на чијем ископавању интензивно раде, потиче из XИИ века.

Ово је врло важан проналазак и говори да је Студеница једини утврђени манастир из доба Немањића – каже археолог др Марко Поповић, који интензивно истражује археолошке остатке на овом локалитету. Осим Студенице, ниједан манастир није грађен као утврђење све до 14. века, када је сазидана Манасија.

У порти манастира Студеница израњају старе грађевине. Недавно су откривени остаци манастирских конака из 13. века, а са источне стране пронађено је још једно здање које тек треба да се истражи. Паралелно са ископавањима, одвија се реконструкција бедема.

Ово је трећа година како интензивно радимо археолошка истраживања, која би практично ове године требало да буду завршена – објашњава Поповић. – Проблем представља то што нам недостаје документација за објекте који су откривени раније.

Уз археолошка истраживања врши се денивелација терена, јер је северни део манастирске порте био под огромним насипима.

Последњи објекти су порушени у време земљотреса средином 16. века и они су затрпани. Радимо археолошка ископавања и денивелацију порте до средњовековних остатака.

Пре неколико недеља, археолози су открили остатке главног манастирског пирга. данас се налази испод савременог тоалета, а у манастирској кули је укопана и кречана.- То је археолошки потпуно уништено, а представља један од најзначајнијих објеката. Тоалет је, нажалост, подигнут без претходних истраживања. Све је около избетонирано, тако да смо готово потпуно онемогућени да обавимо даља истраживања. Утврдили смо да је и пирг страдао у великом земљотресу.

Последњи рестаураторски радови урађени су крајем осамедесетих. Обновљене су Краљева црква, црква Светог Николе и конак кнеза Милоша. – Археолошка истраживања су тада, нажалост, рађена само као пратећи програм рестаураторских радова, што је имало своје велике слабости – каже Поповић.

И Краљева црква је претрпела знатне измене. Прошле године је демонтиран иконостас из 19. века. Урађена је реконструкција оригиналне мермерне олтарске преграде из 12. века.

Управо то је иницирало радове на живопису. Одлучено је да се прво ураде фреске у олтарском простору које раније нису конзервиране.

Направљена је специјална конструкција тако да сликари раде у олтару, а да свештеници могу да обављају службу. Сликарски радови су ове године концентрисани на олтарску апсиду. Управо се конзервирају фреска Богородица и композиција „Причешће апостола“.

Стручњаци су констатовали да су радови почели у последњи час, јер је цела фреска Богородице у апсиди била одвојена од зида. На мермеру су, такође, после скидања премаза из 19. пронађени оригинални орнаменти са краја 12. века.

По речима Поповића, фреске из 13. и 16. века, које су самовољом студеничког игумана 1846. обијене (желео је да има лепше), могу да се рестаурирају, али то много кошта.

То је највећа штета нанета неком нашем споменику културе, а да је нису нанели странци, нити непријатељи. Једино је добро то што су се они који су обијали фреске на зиду бојали, па нису дирали лица светаца. На срећу, игуману је нестало пара, па је само могао да ослика средњи део, а најдрагоценије „Велико распеће“ из 1209. остало је поштеђено.

Фреска на којој је јеванђелиста Матеј, а која је била у веома лошем стању, једина је рестаурирана 1995. године.

То је модел како ће се и остале рестаурирати у некој будућности, што је дуготрајан и веома тежак посао – закључује Поповић.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар