Цар Стефан Душан Силни Немањић

Крунисање Стефана Душана 16. априла 1346. године за Цара Срба и Грка

Шта рећи о владару који је за непуних двадесет и нешто година (1331-1355) издигао српску државу до мере велике и поштоване силе у Европи. Његова моћ се огледала и у томе да је сам подигао прву српску патријаршиу и сам себе прогласио царем.

Можда због тог чина, истина, није успео да уђе у ред светаца, али ће засигурно у српским главама остати упамћен!

Историчар Душан Миловановић изнео је неке историјске чињенице које су познате само стручној јавности, али она шира и знатижељнија остала је, до овог предавања, а сада и текста тих „пикантерија“.Душан Миловановић каже:

– На Хиландару је 1347. године боравио Цар Душан Силни. Склањајући се од куге, повео је са собом своју жену, дете и своју свиту. Вођен мишљу да је Света Гора једино тле које молитвом може да се „одбрани“ од куге, одлучио је да тамо борави неко време. И стварно, у то време док је куга харала Балканом, Света Гора је била једино место до којег та опака болест није могла да допре.

Печат цара Душана

Још као „млади краљ“ успешно се супроставио четама босанског бана Стефана II Котроманића у Захумљу (1329.). Командовао је једним делом војске у главном нападу у бици код Велбужда (1330), у којој се Србија изборила за водећу улогу на Балкану. Односи између старог и младог краља су се погоршали јануара 1331. године.

– Одлазећи са Хиландара Душан Силни је у знак захвалности, даривао све манастире на Светој гори. Наравно највише је дариван Хиландар. Тамо је и саградио малу цркву, задужбину, оставио је такозвану хашу, свилени покривач за коње, које специјално рађен у Венецији, ловачки тоболац са стрелама, неколико повеља. Битно је да се каже да је за цара Душана, Света гора је била матица православља.

Србија за време Цара Душана

У време Цара Душана за Србију је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе. Била је територијално већа него икад: сем земаља раније српске краљевине, обухватала је Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља (садашња Кавала), изузев Солуна, као и целу данашњу Албанију.

Где је ту оно што је мало познато Србима?

– Поред свих ствари које је Душан оставио, остала је и једна винска купа, од сребра позлаћена изнутра и споља. Та купа је имала, за разлику од осталих које су биле од 2,5 децилитара, запремину од 2,5 литара. То је била мера Цара Душана!

Волео је, значи, да попије?

– Волео је да попије, али не и да се напије. Није био пијанац. Шта казује та толика винска купа? Та винска купа нам говори да је Душан био стасит човек. Мало ко зна да је Цар Душан, био висок скоро 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, владика Атанасије Јефтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао.

Помиње се нека Душанова гарда џинова?

– Душан је имао личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих.

Чаша из времена Цара Душана

Ко је смео да буде виши и од Душана Силног?

– Душанов барјактар! Највише сам се изненадио, када сам видео ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Замислите сад, такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носити мач и бранити заставу.

Око те Душанове џиновске гарде има помало и епског заплета?

– Ту постоји једна лепа прича. Историјски поткована. По повратку цара са Хиландара, диже се цела Албанија у жељи да изађе из царства. Пошто је престоница била у Скопљу, цар подиже своју гарду, и за 28 дана обиђе целу Албанију. Испред скоро сваког града, пред којим би се појавио Душан са својом гардом, град би отворио врата и истакао белу заставу. Било је само неколиком мањих окршаја у којима су непријатељи били потучени до ногу.

Душанов сребрни царски динар

У саставу његове гарде, рекосте, било је људи разних националности?

– Да. Од Шведана, тевтонских Немаца, Талијана из Албаније, наших херцеговаца и других. Само један услов је морао да буде испуњен. Сви су морали бити виши од два метра!?

Законик Цара Душана

Душан је покушао да успостави законитост као принцип: према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354. закон је јачи и од супротне воље владара. Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка.

С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије. Прерана смрт 1355. спречила га је да створи државу која би заменила Византијско царство, на чије се традиције – политичке и правне он ослањао.

Смрт Цара Душана, срце или тровање?

Да ли је један тако стасит и моћан владар умро или је убијен, још увек је непознато. Истина, има прича да је био отрован, али до данашњих дана, осим појединих текстова у новинама, даље од могућности да је отрован, ништа историјски и чињенично није доказано.

Оно што јесте познато и што је чињеница је да је Душан Силни био велика сметња католичкој цркви, али и тадашњој Византији. Постоји прича, да је Душан по повратку из Албаније, на прослави победе, дао једну неопрезну изјаву, да му је следећи корак, смиривање Фрањеваца и других католика који дирају српско становништво у Далмацији. Десет дана после те изјаве, 20. децембра 1355. године, он је изненада преминуо.

Цар Душан Силни

Наводно, доживео је срчани удар. Али треба имати на уму да је Душан био атлета, да не постоје докази, нити какав папир, који би указивао на погоршано здравствено стање цара! Зато, можда би требало урадити анализу скелета, и утврдити о чему је реч?!

Српски владари у посети Хиландару

Хиландар је био предмет посебне бриге и пажње свих Немањића, али од свих њих, после светог Симеона и Светог Саве Хиландар је од Немањића (поред, можда, Стевана Првовенчаног) посетио само цар Душан, који је у њему и на Светој Гори боравио од 1. сепрембра 1347. до јуна 1348. – читавих девет месеци и то са царицом Јеленом.

Крст Цара Душана на Светој Гори

На месту сусрета цара Душана са братственицима, подигнут је „Крст Цара Душана“, а у близини је цар Душан засадио маслину. Приликом те посете цар Душан је богато даривао све манастире на Светој Гори, а новчано је помогао Хиландару да изврши обједињавање свога поседа на Светој Гори. Од тада до данас хиландарски посед на самој Светој Гори није увећаван, а најновија војна мерења показују да Хиландар на Светој Гори поседује 10 хиљада хектара земљишта, што је највећи земљишни посед једног манастира на Светој Гори – који чини приближно једну трећину читаве Свете Горе, при чему Лавра има посед по величини приближно раван хиландарском, па излази да осталих 18 манастира деле једну трећину Свете Горе.

Цару Душану се приписује изградња параклиса Светих Арханђела (непосредно испод пирга Светог Саве, северно од олтара Саборног храма).

Не треба губити из вида да су Света гора, па и Хиландар, од 1342. до 1371. године биле у саставу српске државе – Душановог царства.

Смрт

Саркофаг цара Душана у цркви Светог Марка у Београду

Цар Душан сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена. После Душанове смрти Српско царство је постепено почело да се распада.

Када су 1927. године вршена археолошка ископавања на локалитету манастира, у југозападном делу цркве је нађен мермерни гроб за који је установљено да је царев. У гробу су пронађене испретуране кости које су касније пренесене у цркву Светог Марка у Београду где и данас почивају. Круна Цара Душана држи се  у Цетињском манастиру у Црној Гори.

Такође важно је напоменути, да је наш народ и црква направила велики грех што није желела да Душана прогласи за свеца.

Напиши коментар