Тамнавци су аутохтоно становништво које је 4.000 година пре н. е. познавало металургију

Сакупили смо тоне драгоценог археолошког материјала који ниједан музеј неће да преузме

Джиновски рударски багери – глодари прождиру тамнавске ливаде, дворишта и куће у потрази за угљем, уништавајући трагове цивилизације која је овде у континуитету трајала од шестог миленијума пре нове ере.

Археолози и рударско предузеће „Колубара“, које финансира заштитна ископавања, воде трку с временом. Покушавају да спасу шта се спасти може, али се појавио нови проблем – шта чинити с ископинама.

Сакупили смо тоне драгоценог археолошког материјала који ниједан музеј неће да преузме – каже руководилац истраживања, археолог Мирјана Благојевић из Завода за заштиту споменика културе Србије. – За нас је територијално надлежан музеј у Ваљеву, али смо га већ дупке напунили. Још од 1998. воде се преговори о отварању новог музеја у Лазаревцу, али они још нису окончани.

У истраживањима учествују и стручњаци Народног музеја и Музеја града Београда, али ни они не могу да помогну јер први не ради, а други нема просторије. Зато, у хиљадама кутија, у напуштеним кућама села на рубу копа, стоје драгоцени налази за чију судбину стрепе археолози.

Летос је опљачкана кућа у којој се налази наша база – открива Мирјана Благојевић. – На сву срећу нису нашли објекте у којима су похрањени археолошки налази.

Већ су многа тамнавска села нестала у понору угљенокопа, а таква судбина чека и Мали Борак, где је тренутно база археолога. Они ужурбано испирају последње налазе, јер вода све чешће нестаје, а трепери и сијалица у гаражи пуној праисторијских посуда из периода старчевачке и винчанске културе, римског накита и алата.

Дуго се веровало да је овај терен био слабо насељен у прошлости и археолошки неперспективан, а онда се десило чудо – каже Мирјана Благојевић. – Кад је багер загребао тло изрониле су земунице старе осам миленијума. са очуваним употребним предметима, а затим хиљаду година млађе надземне винчанске куће са неколико просторија, ћумуранама, топионицама и хлебним пећима, налази из бронзаног и гвозденог доба, римске виле из касне антике, српска средњовековна гробља.

Археолози истичу да је површински коп „Тамнава исток“ постао не само највеће него и најзагонетније праисторијско налазиште Балкана. Научнике са Бостонског универзитета, Лондон јуниверзити колеџа и Оксфорда, који такође учествују у истраживању Тамнаве, нарочито су заинтересовали остаци праисторијског рударства и металургије, које овде нико није очекивао.

Праисторијски Тамнавци су још 4.000 година пре нове ере познавали сложене металуршке технологије – каже др Драгана Антоновић, председник Српског археолошког друштва, која је члан археолошког тима на Тамнави. – Међутим, посебан куриозитет су резултати антрополошких истраживања обављених у Америци. Испитивани су скелети од неолита до 19. века који су пронађени на овом простору и утврђено је да је све време реч о аутохтоном становништву које се мешало са долазећим људским заједницама.

Тамнавске тајне

Тамнавски коп већ је прогутао село Цветовац и некрополу из друге половине 18. века, као и Црквине у Малом Борку, где је било винчанско насеље и средњовековно гробље које се користило од 11. до 19. века. У Скобаљу су пронађени остаци римске виле рустике с краја 3. века као и крстаста гробница-меморија са некрополом. У Каленићу су ископани остаци великог стамбеног објекта старог 6.000 година, а у Скобаљу пронађено насеље које је у континуитету живело од неолита, преко бронзаног и гвозденог доба, до средњег века. Светска сензација било је откриће у Малом Борку, где је производно-занатски центар из бакарног доба, који је радио пуном паром од четвртог миленијума пре нове ере.

Извор: Вечерње Новости

Повезане теме:

Винча – далека историја Европе
Први метал искован у Србији пре 7.000 година
Археолози САНУ спасавају старе цивилизације
Код Прибоја пронађен накит стар 2,5 миленијума

  • 6
    Shares

Напиши коментар