Узвик Срби долазе био је јачи од повика Алах ил Алах

kumanovska-bitka-foto-vest1Одсудна Кумановска битка српске и турске армије која је хаотично почела у магли висова Зебрњака и Младог Нагоричана окончала се на данашњи дан, пре тачно једног века. И то херојским јуришом српских и избезумљеним бегом османских трупа. О хаосу у који је настао у Скопљу, где су турски војници газили један преко другог да би се докопали спасоносних железничких композиција, известио је аустријски писац и ратни репортер Хуго Бетауер.

– Узвик „Срби долазе“ био је у овом рату јачи од чувеног повика „Алах ил Алах“, који је толико потресао и угрожавао свет – телеграфисао је Бетауер у Беч.

Извештај је био утолико важнији јер Аустрија и Немачака нису биле неутралне, већ су свесрдно помагале турској империји шпијунажом, слањем војних инструктора и оружја. Аустријске обавештајне процене – да је потребно најмање месец дана за мобилизацију срске војске, показале су се погрешним. Нису рачунале на висок морал и одлучност после позива на коначно ослобађање Старе Србије од турског јарма.

Према саветима немачких војних инструктора, турска Вардарска армија је требала да изврши стратешко пресретање српске војске на веома повољним положајима изнад Овчег поља – каже историчар проф. др Миле Бјелајац. – Исту процену имала је и српска команда и главнину снага Прве армије, од 126.000 људи, припремала је за ту битку. Ипак, Турци су пренебрегли немачке савете и пожурили су да изненаде Србе са своја три корпуса и задају одлучујући ударац. Зато се одсудна битка, уместо на Овчем пољу, одиграла војнички речено „у сусрету“ на Зебрњаку и Новом Нагоричану.

Тешко трупама које наиђу на наше колоне које су кренуле без реторике и суза„, записао је у септембру 1912. српски ратни репортер, а немачки војни аташе придружио се констатацијом „Уображавао сам да познајем српску војску, али је до прекјуче нисам познавао„. Први балкански рат, за коначно ослобођење од Турске био је за савременике много више од оружаног сукоба око територија. – За овај рат су се Срби, а нарочито у Србији спремали од колевке – забележио је пуковник Душан В. Путниковић. – Од када би дете почело да разумева говор и да бива свесно, добијало је поуке које су га упућивале на борбу с Турцима као најљућим непријатељем.

Српска војска се улогорила у ноћи између 22. и 23. октобра и одмарала се на положају испод Зебрњака, скупљајући снагу за одлучујући бој, не слутећи да јој се под окриљем магле и мрака приближава главина турских снага. Тек пред зору, четничке извиднице војводе Вука уочавају турске коњанике и велики број железничких композиција. Трећи коњички пук их напада мислећи да је реч о турској комори, али убрзо схватају да је реч о главнини Вардарске армије.

Наши су, убеђени да је то нека мала снага нападали силовито. Међутим, Турци, знајући колико су јаки, дочекају наше врло јаком ватром а потом пређу у наступање – бележи пуковник Путниковић. – После те крваве мешавине, наши буду потпуно растројени.

Борбу прихвата Дунавска дивизија првог позива. У судару две војске борба се води из непосредне близине, на нож и бомбу, а топовске гранате падају у ту усковитлану гомилу.

Главни терет борбе првог дана подноси Дунавска дивизија, у којој су и Београђани и не знајући да бију одсудну битку – објашњава др Бјелајац. – Гласови о првим спорадичним турским успесима славе се широм Османског царства, а хришћани у Скопљу се крију, стрепећи за животе.

Српске снаге, иако изложене ураганској ватри, не одступају, а подвизи појединаца изазивају страх у турској пешадији, у којој је највише албанских добровољаца, навиклих на пљачке и терор, али не и на прави рат.

Силна је срећа и за Дунавску дивизију и за целу нашу војску што су се наши војници показали тако јуначки да ни најсмелије наде нису могле да захтевају толико – записује пуковник Путниковић. – Највећа срећа била је у оној лудој храбрости команданта Четвртог батаљона 18. пука мајора Душана Глишића који својим батаљоном силно нападе Турке. Тај његов напад успео је да направи страшан лом и забуну код Турака, па више нису смели да иду напред.

Живе балкански ратови, желели ми то да признамо или не, живи су и данас, каже др Бјелајац. – Поједини аспекти Блаканских ратова, пре свега кроз инструментализовану пропаганду и сатанизацију Срба, поновили су се и током југословенске кризе. Као да у нашем времену неки од средњовропских политичара покушавају да добију некад изгубљене битке.

Дунавска дивизија се бори с турском главнином без застоја целог дана, а током ноћи у битку улазе Моравска, а затим и Дринска дивизија, која као плима ломи турске редове. Посматрачи бележе да су стројеви Дринске дивизије постављени према свим правилима и прописма, као да је реч о маневру а не о боју у коме косе ватра и челик.

Ти се стројеви нису скоро нигде заустављали – бележи Путниковић. – Свима се чинило да су се непрестано кретали напред као да Турци не бију из пушака и топова. Овакав напад а уз силно дејство артиљерије ове дивизије просто је смрвио Турке. Кад им се Дринска дивизија приближила на јуришно одстојање, они су нагли у дивље бекство.

Избезумљене бујице војника, официра сударале су се са коњаницима и газиле рањенике, хрлећи ка скопској железничкој станици.

Турски потпуковник Фуад беј тешко је поднео пораз на Куманову

Срби су схватили да су добили одсудну битку овог рата тек 24. октобра поподне, кад су сагледали масе погинулих турских војника, брда опреме бачене у бегу и огромне количине напуштене артиљерије – каже др Бјалајац. – После Кумановске битке, било је веома мало великих окршаја. Трећа армија генерала Боже Јанковића за свега три дана ослободила је Косово, изгубљено пет векова раније.

Помен настрадалим српским јунацима

Војним снагама од око 90.000 војника командовао је тадашњи краљевски престолонаследник Александар Карађорђевић. Овом битком је одлучен Први балкански рат. Нанет је тежак, пресудан пораз турској војсци, после чега је уследио завршни изгон Отоманске империје с југа Балкана.

Нека је вечна слава и хвала српским јунацима, нашим прецима који падоше славно за слободу отаџбине, данашње генерације да Вас памте, славе и у Вама нађу узоре у мутним временима када је спрство и слобода поново угрожена.

Орден „Освећено Косово

Напиши коментар