Јагодина: Угрожен 26 векова стар сребрни појас древних Трибала

Сребрени појас је изузетно фино израђен, једва нешто дебљи од хартије

Богато украшену траку од сребрног лима, дебљине само један милиметар, непроцењиви археолошки налаз из Батинца, напала тајанствена корозија. Стручњаци Централног института за конзервацију спасавају мистични ритуални појас стар 2.600 година

Стручњаци Централног института за конзервацију (ЦИК) у Београду грозничаво раде на одгонетању узрока мистериозне корозије која је угрозила 26 векова стар сребрни појас древних Трибала, један од најзначајнијих археолошких налаза у Србији. Реч је о богато украшеној траци од сребрног лима, дугој 95 центиметара, дебљине само један милиметар, израђеној крајем шестог века пре нове ере.

Она је у пару са готово идентичним појасом пронађена шездестих година у селу Батинац код Ћуприје, а научници сматрају да су ове минуциозно украшене траке носили највиши достојанственици Трибала.

Прошле године дошло је до невроватних промена на појасу од сребра који је нагло почео да тамни и мења боју – каже конзерватор Наташа Крстић из Атељеа за конзервацију метала ЦИК. – Сада физичко-хемијским анализама детаљно испитујемо структуру метала да би одгонетнули узрок чудних промена.

Сребрени појас је изузетно фино израђен, једва нешто дебљи од хартије, кажу конзерватори из ЦИК. – Невероватно је што на овако дугачкој и танкој траци уопште нема трагова заваривања, што указује да је искована од једног комада метала – каже конзерватор Наташа Крстић. Украси су изведени савршено прецизно искуцавањем, а на задњој страни види се и да су мајтори од пре 25 векова користили шестар. – Поред геометријских украса на једном од појасева из Батинца је угравирана уникатна представа јахача на митској животињи с копљем у руци – каже проф. др Стојић. Тек неколико векова касније појављују се сличне представе „трачког коњаника“ на простору Балкана.

Појас је у лабораторију ЦИК стигао из Завичајног музеја у Јагодини где се чува од 1959. године, кад је откупљен од налазача. Ни током 2.500 година под земљом, ни у витрини музеја сребро није изгубило сјај, а онда је прошле године потпуно неочекивано почело да мења боју.

Овакве промене су готово незабележене код племенитих метала као што је сребро – каже конзерватор Данијела Јовановић. – Тек када утврдимо шта их је изазавало моћи ћемо да одредимо поступак за враћање старог блиставог сјаја појасу.

Драгоцени предмет који покушавају да спасу конзерватори ЦИК у светској науци су класификовани као „појасеви типа мраморац“, а име дугују селу у долини Велике Мораве где су пронађена прва два примерка. Појас који је сад угрожен мистериозном корозијом 2004. је изазвао сензацију у Немачкој на изложби „Сребро и злато Илира и Келта на централном Балкану“.

Реч је о најскупоценијим предметима с краја шестог и почетка петог века пре нове ере – наглашава проф. др Милорад Стојић из Археолошког института САНУ, чији су радови о појасевима објављени у најугледнијим светким научним часописима. – Они се налазе увек у пару, а до сада је нађено укупно 24 примерка појаса од племенитих метала, и то искључиво у Србији. Они достижу дужину одо 1,2 метра и богато су украшени искуцавањем. Од до сада познатих примерака, два из Новог Пазара израђена су од златног лима, а остали од сребрног.

Појасеви из средње Европе који потичу из истог времена су мањи и неупоредиво скромнији, и израђени су од бронзе. Професор Стојић наглашава да се у индоевропској традицији сребро сматра облежјем светлости дана и краљевског достојанства и да су појасеви вероватно били део опреме и као лента ношени преко рамена и груди.

Најинтересантнији су управо појасеви пронађени у Батинцу – каже Проф Стојић. Једини су били позлаћени, што је знатно обогатило њихову симболику. Злато је сматрано за „минералну светлост“ заступника Сунца на Земљи и свега што оно најмаркантније небеско тело дарује човеку, од плодности, љубави и знања, до моћи и власти.

Извор: Вечерњи Новости

Напиши коментар