СПЦ упутила Дачићу и Николићу меморандум у осам тачака

Да ли се може и сме принудити Влада Србије да прихвати “интегрисано” или било какво друго постављање граница унутар Србије?

У појединим медијима појавио се наводни тајни меморандум СПЦ у осам тачака који је са пропратним писмом патријарх Иринеј уручио председнику Србије Томиславу Николићу.

У писму, Синод СПЦ тражи од председника и владе да одбију предлог о интегрисаном управљању и у осам тачака изнео свој план за решење косовског проблема – од „поништавања границе Петра Стамболића“ до захтева за уклањање америчке војне базе Бондстил.

Писмо преносимо у целости:

„Поштована Господо, данашњи челници Србије и српског народа, на чијим плећима је највећа одговорност у овом тренутку за судбину државе и будућност народа! Црква Светосавска Православна, која је била и остајала са народом и са државом и без државе; која је и данас остала са њим на Косову и Метохији и свугде где га има (па ће и остати на Косову без обзира шта се са њим догађало); на основу вековног искуства и верности народу, потпуно свесна шта се догодило и шта се догађа, као и своје историјске одговорности, слободна је да Вам преко свог Светог Синода, укаже на неколико суштинских проблема и питања које би требало разрешити пре било каквог регулисања и решавања проблема практичне природе, везаних за Космет:

1. Пре коначног у пракси заокруживања независности Косова, бомбардовањем и тероризмом издвојеног из Србије и прећутног пристајања Србије на њега, зар она није дужна да првенствено од стране међународне заједнице захтева испуњење одлука Кумановског споразума и поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација на основу које је Србија постала и до данас остала целовита чланица Уједињених нација?

2. Да ли се може и сме принудити Влада Србије да прихвати “интегрисано” или било какво друго постављање граница унутар Србије чиме се гази Устав државе, и то без сагласности Скупштине, угрожава целовитост једне чланице Уједињених нација и негира Резолуцију 1244 Савета безбедности? При томе се не може изгубити из вида ни чињеница са којом је јавност упозната да је пред Уставним судом Србије покренут поступак да се уредба о граници са Косовом прогласи противуставном.

3. Зар пре прихватања чудних и неразумних прича о “подели Косова”, Скупштина и Влада Србије нису обавезне да преиспитају и пониште незаконито давање свог дела – од Звечана до Јариња – Покрајини Косову и Метохији, од стране Петра Стамболића, непотврђено ниједним државним актом, па ни Скупштином ондашње Србије. Треба знати да северни део: од Звечана до Јариња, и на запад од Косовске Митровице до Зубиног потока и Газивода, никад није био у саставу оваквог Косова. Чак је и у време нацистичке окупације то био део Недићеве окупиране Србије, а не Мусолинијеве “Велике Албаније” са укљученом Метохијом и јужним и централним Косовом (као што и данас поново постаје под видом “независног Косова”). Ако је несрећни Недић и писмено потврђивао да доноси своје одлуке “по наредби окупаторских власти” какво оправдање ће моћи наћи данашња Влада пред сутрашњицом, у вези прихватања граница, и то тамо где их чак ни хитлеровска окупаторска власт није постављала?

4. Оно што се очекује од садашње Владе и Скупштине јесте да наместо прихватања “интегрисаног управљања границом” преиспита све договоре претходне Владе о “прелазима” које нису потврђени Скупштином.

5. Оно што је такође основна дужност садашњих државних органа Србије јесте да пре било каквих других разговора и договора захтева од међународне заједнице: омогућавање и гаранцију повратка хиљада прогнаних са Косова и Метохије, обнову порушених стотину и више храмова и хиљада домова, доношење Закона о реституцији друштвене и црквене имовине на Косову и Метохији, о каубојском бесправном запоседању “Бондстилом” Српске земље и рудног блага на Косову.

6. Неопходно је такође претходно међународним судом испитати све извршене злочине на Косову и Метохији, све до вађења органа, за које нико није одговарао и не одговара, а како се ствари одвијају – неће ни одговарати, с обзиром да су пројекат независног Косова, и све што се у његовом остварењу догодило и догађа, помогли, извршили и одобрили исти они који су, по најновијем признању бившег амбасадора САД у Хрватској Галбрајта, одобрили и подржали етничко чишћење стотина хиљада Срба из Хрватске “Бљеском” и “Олујом”.

7. Најновије проглашење невиним генерала Анте Готовине и Младена Маркача од стране Хашког суда (ових дана се очекује и ослобођење Рамуша Харадинаја – прошлог уторка још се није знала одлука Хашког трибунал, прим аут.), при чему су Срби учесници грађанског рата у бившој Југославији, осуђени на хиљаде година затвора од истог суда (главнима међу њима укључујући и генерала Лазаревића, борца за отаџбину на Косову – тек ће бити суђено), очевидно, представља сваљивање од стране победника евентуалне кривице и злочина у екс-Југославији на Србе, а истовремено и оправдање свога учешћа у разарању Југославије и распарчавању Србије, нарочито стварањем независног Косова на њеном тлу. У суштини овде се ради о коначном остварењу са одређеним изменама, нацифашистичког “поретка” и пројекта на тлу бивше Југославије, особито што се тиче Србије и Црне Горе. Да је то тако и да се Србија доживљава као потпуно развлашћена земља, то се види ових дана по слављењу Велике Албаније не само на Косову, него и у Прешеву и Бујановцу, Македонији… Са Косова се Тачи обраћа премијеру Дачићу (са којим Премијер званично разговара иако потерница Србије против њега због терористичког отимања Косова није повучена) да се осећа веома поносно “што смо добили ту битку, тај рат” – “победили смо у рату, победићемо и у миру”, из Прешева га позивају: ”Дођи ти, па скини споменик” – прешевским терористима, у Новом Пазару стоји месецима спомен плоча фашисти Шиптару злочинцу – чик да га неко скине! Све то потврђује да “интегрисаним управљањем административних прелаза” према Косову, само се припрема, предвиђено моћницима, даље распарчавање Србије, правцем Прешева, Старе Рашке (званог окупаторским именом “Санџак”), Војводине…

8. Овоме да додамо и следеће, нимало безначајно: онима који спроводе корак по корак стварање независног Косова, није свеједно која власт у Србији ће то аминовати. Зато тај “врућ кромпир” саморазарања, утрампљују, не “својим” еврослинавцима, него онима које је народ изабрао због њиховог националног опредељења. Кад Косово предају, мисле такви, они које је народ изабрао сматра, а и сами то тврде, наследницима ослободилаца Косова, и то баш на стогодишњицу његовог ослобођења, ко ће онда моћи у будућности довести под знак питања правду и праведност тог чина?!“

Извор: Блиц

Напиши коментар