Пећка патријаршија престоница Српске цркве

Престоница Српске цркве која више од седам векова одолева освајачима и чува сећање на најславније, али и најтеже тренутке српске историје, и овај Божић је дочекала иза бодљикаве жице.

У Пећи данас не живи више од десетак Срба.

Њихове куће и станове, и улице овог бисера Метохије, населили су они који су до 1999. године из околних села долазили само у пијачне дане. Раскрснице су сада тесне за возаче који не поштују прописе и народ који се тиска блатњавим тротоарима, а врева не престаје до касно у ноћ…

А на излазу из Пећи ка Руговској клисури, иза контролних пунктова Кфора и масивних дрвених врата у високом каменом зиду, налази се свет тишине и спокоја и центар српске духовности, вековно седиште српских архиепископа и патријарха – Пећка патријаршија.

Верује се да је одлуку да се манастир подигне баш на том месту донео оснивач Српске цркве, Свети Сава, за чијег је живота на месту где река Бистрица напушта Руговску клисуру и улази у равницу омеђену Проклетијама, основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта Српске архиепископије. Замисао Светог Саве остварио је његов наследник на архиепископском престолу, Арсеније И, изградњом Цркве Светих апостола у трећој деценији 13. века, и учинио је престолом поглавара Српске цркве.

На такву одлуку свакако је пресудно утицала чињеница да се град Пећ налазио у самом географском центру српске државе. Доцније су, уз ову цркву, сазидане још три: Светог Димитрија, Свете Богородице Одигитрије и Светог Николе. Све оне спојене су у једну архитектонску целину заједничком припратом, осликаном тако да је један хроничар записао: “Призренске цркве под, дечанска црква, пећке припрате, бањско злато, ресавско писаније не налази се нигде!”.

Најважнија света места

У марту 2012. године на скупу при Европској унији у Бриселу, коме је присуствовао председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, српски манастири на Косову и Метохији уврштени су међу пет најважнијих светих места на Медитерану и проглашени за богомоље од највећег значаја уз Јерусалим, Свету Гору, Меку и Ватикан.

Само двадесетак година од градње прве цркве, ту је патријарх Јоаникије И крунисао краља Душана за цара… Векови који су уследили уздизали су и одузимали моћ Пећкој патријаршији, била је паљена и обнављана, да би данас једнодушно била сматрана каменом темељцем српске историје и чуварем будућности српског народа. Садашњост је садржана у тренутку када мошти Јоаникија И, који је проглашен за свеца, кикоћући се, разгледају немачки војници из састава Кфора, држећи руке у џеповима.

Од уласка НАТО трупа на Косово, 12. јуна 1999. године, манастир је био под непрестаном заштитом италијанских снага. СПЦ је Орденом Светог Саве одликовала италијанску Падобранску бригаду која је 2004. године храбро, и уз напоре, од погрома одбранила Патријаршију и сестринство монахиња. Сада су око манастира Словенци: улаз у двориште манастирског комплекса строго надзиру, а ту је и оклопно возило. Патријаршију, међутим, сада највише угрожава непоштовање забране градње у зони манастира који је под заштитом Унеска, мада нису ретки ни инциденти као што су бацање каменица и псовање монахиња.

После Другог светског рата комунистичке власти хтеле су да Патријаршију претворе у музеј. Без земље која му је одузета, манастир је таворио до 1957. године, када је у њега за игуманију, са још седам сестара из манастира Тавна у Босни, дошла мати Февронија, која је на тој дужности и данас, у својој 92. години! Недавно је у Пећкој патријаршији у 88. години преминула њена рођена сестра Јулијана, такође монахиња…

Доласком монахиња почиње мукотрпна обнова манастира до данашњег сјаја, али проблем је у томе што су тај вишедеценијски посао обавиле исте оне монахиње које су га започеле. Има их двадесетак, а просек старости сестринства је 75 година! Неке од њих болест је приковала за постељу, а неке због старости ретко излазе из својих келија.

Устају пре зоре да би се спремиле за јутарњу службу која почиње у пет и траје три до четири сата, баве се, колико могу својим задужењима у цркви, кухињи, штали, или међу гостима… до двочасовног вечерњег богослужења у 17 сати, да би се после обеда који следи, повукле у своје келије. Спорим ходом, у тишини, једна за другом улазе у капелу у конаку где свештеник служи, али духом одељене од спољашњег света, нерадо трпе присуство уљеза какви су новинари.

Пре неколико година мати Февронија причала је: „Раније је долазило много народа. Млади људи дођу овде, певају, играју, пију воду, забављају се. Овде је било пуно, ниси могао до цркве да дођеш колико је онда било народа…До рата на Косову, и Срби и Албанци, нарочито ђаци, дружили су се у порти манастира, а велики број Пећанаца окупљао се за Божић, манастирску славу и друге велике празнике.

На овај Божић, као и десетак година уназад, црква ће бити полупразна.
Али, Пећка патријаршија остаје престоница Српске цркве и центар српске духовности за вјек и вјеков.

Подређени патријарху у Београду

Иако се налази на тлу Косова, Пећка патријаршија није у саставу Рашко-призренске епархије, већ је директно подређена патријарху у Београду. Патријархов викар представља и заступа патријарха у Пећкој патријаршији и пред међународном заједницом на КиМ.

Од маја 2011. године то је Јован, епископ липљански. Он каже: “Упркос свом крсту на који је распета са својим сестринством и народом, Пећка патријаршија врши функцију престонице Српске цркве, што се превасходно види из њеног литургијског, богослужбеног живота, окупљања епископа, свештенства и народа, и из активности Канцеларије Одбора за Косово и Метохију СПЦ”.

Извор: Блиц

Напиши коментар