Аутошовинизам за шаку долара

Планетарни полицајци који желе да униште РС као и друга српска подручја која су већ озбиљно начели отимањем Косова и Метохије

Обруч самртног пролећа стеже се око Републике Српске. Настављају са притиском офуцани „господари света“ преко својих играча у Федерацији БиХ, али и у суседној држави.

Ови посљедњи, новопечени носиоци власти, траже да се и у РС, као и у другим државама у региону, покрену полицијско правосудне машине против злочина и корупције уз једну „ситницу“: У региону постоје стварне државе, а Република Српска је далеко од тога. Или боље речено, она је држава у оној мјери колико јој је до сада Милорад Додик то издејствовао.

На овакву изјаву читав кор паметњаковића узвраћа како један човек није и не може бити држава, и како би, Додиковим одласком, РС и даље постојала. У принципу, то је тачно. Али у конкретном случају није. Сви то знају. Планетарни полицајци који желе да униште РС као и друга српска подручја која су већ озбиљно начели отимањем Косова и Метохије, схватају да им је Додик једина права препрека. Јер когод да дође на власт након Додика (личност, странка), а бит ће постављене само марионете „Великог брата“, неће ни прстом макнути да сачува, обрани садашњи достигнути степен државности Републике Српске.

Наравно, Додик, иако је доста невоља наследио, а и много тога се у његово име лошег чинило, ипак сноси командну одговорност за тешко економско и социјално стање у РС, а о чему смо у више наврата писали. Поврх свега, својим преемотивним, нерационалним наступима, окренуо је против себе неке медије, дио интелектуалне јавности и садашњи владајући врх у Србији. Поред тога, не рачунајући опозицију, има против себе део владе као и део властите странке чији истакнути појединци, а уз подршку својих правих господара, једва чекају да се докопају његове фотеље.

Једно је сигурно. Додику се неће дозволити да се презентира на председничким изборима 2014. Најверојатније ће га се у то „пријатељски убедити“ претећи му којекаквим судским процесима типа Санадер. А можда ће га, опробаним притисцима „наранчасте револуције“ натерати да и пре сиђе са власти.

Али поента није у томе. Други народи (Хрвати, Албанци, Бошњаци и ини) здушно бране своје истакнуте појединце значајне за очување њиховог националног идентитета, па били они анђели или ђаволи. Српске елите, у свом значајном делу, произишле из менталног геноцида извршеног над Србима последњих деценија, се таквих кадрова рјешавају „као с послом“, поносне на своју аутодеструктивност, а најчешће „за шаку долара“ и за понуђене марионетске фотеље.

Аутор: Емил Влајки
Извор: Фронтал

Напиши коментар