Фосил из Србије открива тајне еволуције

Мала Баланица – фрагмент вилице Хомо еректуса

Фрагмент фосила људске вилице нађен у пећини Мала Баланица у Србији представља најстарији налаз људских предака у овом делу Европе, а откриће међународног тима објављено је у престижном научном часопису PLOS ONE.

Нови радиометријски датуми објављени су данас, а чланак су објавили Вилијам Џек Ринк са Мекмастер универзитета у Канади и међународни тим под руководством Душана Михаиловића са Филозофског факултета у Београду и Мирјане Роксандић са Универзитета у Винипегу, Канада.

Утврђено је да је фосил стар најмање 397,000 година, као и да је вероватно старији од 525,000 година,” објашњава Ринк. “У датовању смо користили три различите технике: електрон-спин резонанцу (ЕСР), изотопске анализе урановог низа и технику инфрацрвене луминисценције. Добијени су изузетно уједначени датуми, чиме је поуздано утврђена старост налаза. То показује да вилица представља најстарији источноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.

У то време су у западној Европи људски преци почели да попримају неандерталске карактеристике, које се не јављају на овом налазу,” истиче Роксандић. ”Научници сматрају да је до развоја неандерталских црта дошло због тога што су западноевропске популације у глацијалним периодима биле изоловане. Насупрот томе, југоисточна Европа никада није била изолована од Азије и Африке, па су на еволуцију човека утицали сасвим другачији фактори. Балканско полуострво је по свему судећи припадало матичном подручју из кога су људске заједнице реколонизовале Европу након повлачења глечера. Фосил је опредељен у врсту Хомо ерецтус с.л. .

Мала Баланица – фрагмент мандибуле Хомо еректуса

Југоисточна Европа је веома значајна за разумевање људске еволуције,” наглашава Михаиловић. “Добро датовани фосили из овог периода су веома ретки, а овај који смо нашли у много чему је јединствен. Добијени датуми померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао „капију Европе“ и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала. Све нас то инспирише да наставимо ископавања.

На датовању фосила су били ангажовани антрополози, археолози и физичари из Србије, Канаде, Велике Британије и Француске. Археолошка ископавања Велике и Мала Баланице трају од 2004. године, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије. Од 2010. године у оквиру ископавања се организује међународна летња школа, која се реализује у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу. Вилица је нађена 2006. године, а оквирно датовање је обављено на Универзитету у Бордоу.

Датовање ЕСР техником је предузето у лабораторији др Ринка и у нуклеарном реактору Универзитета Мекмастер; датовање урановим низом у Истраживачком центру ГЕОТОП Универзитета Квебек у Монтреалу, а датовање инфрацрвеном стимулисаном луминисценцијом у Центру за примену физичких истраживања у археологији на Универзитету Бордо у Француској. Анализе седимената обављене су на Универзитету Оксфорд Брукс у Великој Британији.

PLOS ONE је један од најпрестижнијих часописа отвореног типа, у коме се објављују саопштења из различитих научних области.

Извор: Б92

Напиши коментар