Патријарх одликовао Хрвата који је спасао српско црквено благо

„Нисам спасавао српско, већ људско и свјетско благо“, присећа се Хити

Професор Иван Хити из Вараждина, кога је патријарх Иринеј одликовао орденом Светог цара Константина, каже да је прије 20 година у Пакрацу спасавао црквено благо Српске православне цркве, јер је сматрао да је то људски гест, и да није спасавао српско, већ свјетско благо.


Хити је 1992. године био на дужности помоћника командира оперативне зоне Бјеловар када је ушао у Пакрац и видио оштећену српску цркву Владичин двор, а књижно и умјетничко благо разбацано у дворишту, док је на старе књиге и слике падао сниег.

У Пакрацу, у близини саборног храма „Свете Тројице“, на тргу Јосипа Бана Јелачића, налази се „Владичански двор“, седиште епископа славонских. Првобитно здање двора било је саграђено од дрвета. Сматра се да је био изграђен 1705. године од стране епископа славонског Софронија Подгоричанина и патријарха српског Арсенија ИИИ Чарнојевићу који је у то време походио ове краје у борби против уније. Ново здање владичанског двора подигнуто је 1732. године на месту старије дрвене епископске резиденције. Извесне доградње било је у XВИИИ и XИX веку. У склопу дворског комплекса налазе се: капела посвећена „Благовестима“, стара епископска библиотека и ризница Епархије славонске. Године 1985. враћене су стара библиотека и ризница које су биле отуђене у Другом светском рату. Епископски двор је током ратних дејстава 1991.-1992. године знатно оштећен, посебно његова кровна конструкција.

И црква је била минирана. Међутим, када сам погледао прекрасне књиге и умјетничке слике около и у цркви заборавио сам на опасност и ушао унутра„, каже Хити (66) који први пут говори о операцији спасавања црквеног блага СПЦ из Пакраца којом је лично командовао, а због чега је у Вараждину доживио голготу и наредних 16 година, све до пензије, нигде није могао да се запосли. Међутим, за његов подвиг патријарх Иринеј уручио му је 19. фебруара орден Светог цара Константина у београдској Патријаршији.

Стара епископска библиотека једна је од највреднијих српских библиотека. Ову стару библиотеку основао је још патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић, а сваки пакрачки, односно славонски епископ остављао је своју библиотеку овој централној епархијској књигохранилници. У фондовима ове библиотеке, поред старих рукописа, било је 112 србуља, највише чуваних и сачуваних у једној српској библиотеци. Данас, неизвесна је судбина старе Епископске библиотеке, ризнице, галерије епископских портрета из XВИИИ и XИX века, стилског намештаја и других раритета. Ризница старе Пакрачке епархије у којој су чуване вредне иконе и други литургијски и уметнички предмети из манастира Ораховице, Пакре и Свете Ане и бројних храмова, била је од великог значаја за историјат Срба на овим просторима. У току је обнова унутрашње зидне конструкције двора.

Тај несрећни рат зовем ‘грађански’, иако га овдје зову ‘домовински‘“, каже Хити и објашњава да је мобилисан и постављен за помоћника оперативне зоне која је покривала територије од Вировитице, Пакраца, Дарувара, Бјеловара и да је свега 45 дана био у рату, јер су га отјерали. Он каже да се ни са једне стране, није се водило рачуна о женевским прописима, а прича и како је командир оперативне зоне, пуковник Јерзечић, на његов захтев да треба спасавати уметничко благо СПЦ рекао да има пречих послова.

Хити наводи да је заједно са двоје људи из Универзитетске библиотеке у Загребу пошао за Пакрац. „Нисмо имали возило за транспорт, па сам ангажовао војне и цивилне камионе. Моји момци из бригаде су скупљали списе по улици и двориштима и утоваривали у камионе„, прича бивши професор о операцији која је трајала неколико дана.

Почетком 1996. године миниран је унутар храма и гроб пакрачког епископа Емилијана. Саборна црква „Свете Тројице“ до данас није обновљена, извршена је само реконструкција кровне кострукције.

Он каже да је неколико камиона превезло драгојености СПЦ у Универзитетску библиотеку у Загребу, а да је он добио писмену потврду да се благо тамо налази. „И данас поседујем тај документ. Фотокопуију сам послао патријарху Павлу поштом, али никада нисам сазнао да ли је он то писмо добио„, каже Хити, који је одмах послие те операције истеран из хрватске војске и проглашен за издајника.

Речено ми је да такву особу која рађе спасава уметничке књиге и културна добра уместо да се ухвати пушке они не требају. Ја сам рекао да се у рату не бори само оружјем већ и пером и добрим делима„, присећа се он.

Када се вратио у Вараждин на место шефа за просветну, културу, спорт и и техничку културу града рекли су му да им „таква будала не треба“.
Хити каже да је прехрањивао породицу радећи на грађевини, орао и копао, али да га је највише заболело што му Хрватска није захвалила на подвигу који је учинио, као и што је чекао две деценије да његов људски гест неко примети.

Вређали су ме и говорили: ти си спасавао српско благо, ја сам им говорио – нисам спасавао српско, већ људско и светско благо„, присјећа се Хити.

Патријарх српски Иринеј уручио је пре два дана висока одликовања Српске православне цркве заслужним појединцима за њихов допринос на пољима привреде, науке, уметности, културе и унапређења људских права и слобода. Један од добитника је и професор Иван Хити из Вараждина.

Извор и фото: Независне новине

Напиши коментар