Србиjа од Хрватске очекуjе примену Закона о jезику

Oно што држава Србиjа захтева jе да се уведе реципроцитет када су у питању права коjа ужива хрватска национална мањина у Србиjи

Директорка Kанцелариjе за сарадњу са диjаспором и Србима у региону др Славка Драшковић упозорила jе да jе „напад на ћирилицу“ напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватскоj и да очекуjе и подржава напоре те државе у поштовању Закона о jезику и писму.

Kако jе саопштено из Kанцелариjе за сарадњу са диjаспором и Србима у региону, Драшковић jе указала да jе Закон о jезику и писму усвоjен у хрватском парламенту и омогућава Србима двоjезичност и поред бурне реакциjе грађана Вуковара.

„Република Хрватска jе потписник „Eвропске конвенциjе о правима националних мањина из 2003.“ Mноге одредбе ове конвенциjе се не спроводе, броjна спорна питања постоjе у односу према Србиjи, коjа ће Хрватска морати да реши у светлу њеног скорог уласка у Eвропску Униjу“, рекла jе Драшковић.

Срби у Словенији не могу да се похвале добрим статусом. И поред тога што их званично има 40.000, а незванично 65.000, немају ни статус националне мањине.

Срби у Мађарској, која је чланица ЕУ, немају ни свог представника у скупштини. Мађарска ће тек на наредним парламентарним изборима 2014. године морати да отвори врата парламента за националне мањине.

Наши сународници у Румунији су задовољни: имају свог посланика у парламенту, право на српски језик у школама, српске новине „Наш глас“, своју цркву…

Србима је понајгоре у Албанији. Они су тамо тек пре две године постали национална мањина, а недавно је почела да ради школа у којој се учи српски језик, и то први пут након 1934, када је наш језик забрањен у Албанији. Све донедавно српски је за албанске Србе био давно заборављени језик предака.

Oна jе указала да се ово пре свега односи на подручjе образовања, културе и информисања ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручjу Хрватске. „Oно што држава Србиjа захтева jе да се уведе реципроцитет када су у питању права коjа ужива хрватска национална мањина у Србиjи са правима коjа би требало да имаjу Срби у Хрватскоj“, истакла jе Драшковић.

Србија је национално шаролика, а мањинске заједнице, којих има 32, уживају сва права. По томе је Србија већ у Европској унији, а готово се не оспорава да имамо висок ниво заштите националних заједница.

Мањине код нас имају право на свој језик и писмо, образовање и информисање на матерњем језику, као и право на заштиту културног идентитета. Активно учествују у политичком животу преко националних странака, којима је обезбеђен улазак у парламент путем такозваног природног прага, али и преко листа великих странака. Имају функције у републичкој и покрајинској влади и локалним самоуправама. Уставом и низом закона створен је правни оквир који штити њихова права. Као једно од највећих достигнућа стручњаци наводе усвајање закона који им омогућава формирање националних савета.

Oна jе подсетила да jе Србиjа Уставом и законом регулисала права мањина на начин коjи jе усклађен са европским стандардима – право на коришћење jезика, писма, образовање, информисање на матерњем jезику, право на заштиту културног идентитета, активно учествовање у политичком животу на републичком, покраjнском и локалном нивоу.

„Tакав положаj српске заjеднице у државама окружења ниjе ни приближан, а о реципроцитету нема говора. У Хрватскоj Срби имаjу статус националне мањине, али не и поштовање права коjе таj статус обезбеђуjе“, навела jе Драшковић.

Наши сународници у неким државама у окружењу могу само да сањају о оваквом положају.

Најтеже је Србима у Хрватској. О томе каква права они имају, најбоље показују дешавања у Вуковару у Винковцима, где су одржане масовне демонстрације против увођења ћирилице као званичног писма у овим градовима. Посебна прича су права протераних Срба, њихов повратак, несигурност у којој живе…

Oна jе указала да у Словениjи и Aлбаниjи таj статус за Србе ниjе остварен и њихов положаj jе изузетно неповољан, а тамо где се сматраjу аутохтоним народом као у Црноj Гори, Срби су изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета. Према званичним подацима пописа становништва у Хрватскоj, у Вуковару живи више од jедне трећине Срба због чега jе хрватска држава дужна да српски jезик и писмо уведе као званични. Десничарка удружења се, међутим, противе томе, а током викенда jе одржан jош jедан протест са захтевом да се уведе барем десетогодисњи мораториjум на поменути закон.

Српска кућа у Братислави

Срби, којих у Словачкој има свега три хиљаде, недавно су добили статус националне мањине. Отворена је школа на српском језику, а у Братислави су добили зграду у којој је направљена Српска кућа.

Извор: Глас Русије, Вечерње Новости

Напиши коментар