Србима до сада 11 векова робије у Хагу

Српске генерале Хашки суд је до сада осудио на 11 векова робије. А све остале - хрватске, муслиманске и албанске на укупно 50 година затвора
Српске генерале Хашки суд је до сада осудио на 11 векова робије. А све остале – хрватске, муслиманске и албанске на укупно 50 година затвора

Седамнаест српских војних генерала и адмирала, као и двојицу полицијских, Хашки трибунал је већ осудио као ратне злочинце. Засада, само један од њих, Момчило Перишић, недавно је успео све оптужбе против њега буду одбачене, да докаже да није крив и да буде ослобођен.

Двоструки аршини показани су и у оним случајевима када су српски генерали били оптужени за иста дела као и хрватски или муслимански.

За хрватске генерале није важио „удружени злочиначки подухват“, иако је стенограмима доказано да су се договарали са Туђманом „да протерају Србе из Хрватске“, и то су учинили. Али већина српских генерала осуђена је баш због тог дела, иако не постоји ниједан доказ за тако нешто.

Од 1.100 година затвора, колико је досуђено Србима у Хагу, највише робије „зарадили“ су војни врхови Војске Републике Српске Крајине и Војске Републике Српске.

Голгота највиших официра Војске Републике Српске почела је 1996. кад је генерал Ђорђе Ђукић случајно возилом прешао на територију под контролом муслиманске Армије БиХ. После неколико дана нелегалног задржавања, сарајевске власти су биле спремне да га пусте, али је Ричард Холбрук инсистирао да Ђукић буде пребачен у Хаг, иако против њега није постојала оптужница. Због изузетно лошег здравственог стања српског генерала, тужилац Голдстон се сложио да он буде пуштен, а Ђукић је тихо умро 18. маја 1996, не дочекавши подизање оптужнице.

За хрватске генерале није важио „удружени злочиначки подухват“, иако је стенограмима доказано да су се договарали са Туђманом „да протерају Србе из Хрватске“

Радислав Крстић, ратни командат Дринског корпуса ВРС, други је српски генерал одведен у Хаг. Његов случај сматра се прекретницом у раду Трибунала.

Генерал Крстић оптужен је и за „заверу да се геноцид изврши“. То је квалификација која је касније коришћена у оптужницама за све српске војне и политиче руководиоце.

Крстић је 2. августа 2001. првостепено осуђен на 46 година затвора, а злочини почињени на просторима бивше Југославије, по први пут се квалификују као геноцид. Судије тада наглашавају да „постоје људи чија је одговорност за те злочине много већа од његове“ и да су за њих „резервисали најтежу казну“!

Жалбено веће Хашког трибунала 2004. потврђује првостепену пресуду, али одговорност генерала Крстића од „директног извршиоца геноцида“ умањују на „помагача и подржаваоца“. Казна му је смањена са 46 на 35 година затвора.

Војислав Шешељ већ десет година се суди са Хагом због вербалног деликта. Овакав случај није забележен у светским аналима правосуђа

На издржавање казне Крстић је упућен у британски затвор „Вејкфилд“, где су га умало убила тројица муслиманских затвореника, предвођена Индритом Краснићијем. Премештен је у затвор „Лонг Лартин“, у коме је велики број осуђених за исламски тероризам. Крстић због претњи уопште није смео да изађе из ћелије, па га је Трибунал крајем 2011. вратио у Схевенинген.

Трећи српски генерал који је завршио у Хагу био је Момир Талић. Ухапшен је у Бечу 1999, по „запечаћеној оптужници“. Лисице су му стављене на превару, док је као начелник Главног штаба ВРС био гост аустријске Националне академије за одбрану у Бечу, на семинару ОЕБС-а.

Талић је оптужен због прогона несрпског становништва у Босанској Крајини 1992. године. Оптужба је деловала неуверљиво, јер су Талића због витештва у борби поштовали и противници. Муслимански генерал Расим Делић, који је такође био на семинару, рекао је да је „хапшење лоше за процес помирења у БиХ“.

Током процеса, тужиоци су имали муке да нађу релевантне сведоке против Талића. Велике наде полагали су у Адила Медића, члана Главног одбора муслиманске хуманитарне организације „Мерхамет“, који је требало да оптужи Талића за геноцид у Босанској Крајини и нехуман однос према заробљеницима у „Мањачи“. Међутим, сведок је тужилаштво довео у неприлику изјавом да је „генерал Талић имао веома позитивну улогу“ и да је, захваљујући њему, омогућено да „Мерхамет“ у „Мањачу“ редовно доставља хуманитарну помоћ.

Због нарушеног здравственог стања, генерал Талић је пуштен да се брани са слободе. Преминуо је на ВМА у Београду, 28. 5. 2003. године.

Харадинај, балкански касапин који по Хагу није крви, без обзира што су скоро сви сведоци против њега „настрадали“ под чудним околностима

После њега је ухапшен генерал Станислав Галић, командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС. Због „изазивања терора страхом над цивилима у Сарајеву“ осуђен је на казну доживотног затвора коју издржава у Немачкој, у затвору препуном муслимана и Албанаца.

Генерал Драгомир Милошевић, начелник Штаба команде Сарајевско-романијског корпуса, са истим образложењем издржава казну од 29 година у Естонији.

Генерал Љубомир Боровчанин осуђен је „за злочине“ у Сребреници и Жепи. Сада у Данској служи казну од 17 година затвора.

Генерал ВРС Здравко Толимир, који је по истој оптужници првостепено осуђен на доживотни затвор, тражио је од Жалбеног већа да га ослободи. Чека одлуку у Хагу.

Генерал ВРС Радивоје Милетић првостепено је осуђен на 19 година затвора. Налази се још од 2004. у притвору у Хагу, где је и генерал Винко Пандуревић, осуђен због Сребренице на 13 година.

Извор: Вечерње Новости

Магацин коментар: У једној реченици, хашком казамату довољна је и најмања сумња да се оптужи неки Србин и за Србе очигледно важи нека друга „правда“, док за злочине из редова муслимана, Хрвата, Шиптара „правда везује траку на очи“.

Напиши коментар