Како су Срби уништавали „невидљиви“ Ф117А

Фантазија америчких инжењера и пилота да је Ф117А невидљив. Све технологије Стелт осигуравају његову невидљивост само у високофреквентном радио дијапазону

Руководство НАТО-а у Бриселу 27 . марта 1999. године дуго није могло да дође себи. Први пут у историји експлоатације најтајнији авион ратног ваздухопловства САД Ф117А био је не само детектован радарима ПВО Југославије, већ и оборен недалеко од Београда. Tо је био снажан ударац америчком војно-индустриском комплексу и корпорацији Локид.

Пентагон је уверавао да се десила техничка грешка и да је авион једноставно пао негде у шумама Србије. Амерички војници нису признавали до 25. новембра да је Ф117 А био уништен совјетском ракетом. Истину су крили не само од обичних америчких грађана, већ и од многобројних наручилаца, који су већ склопили уговоре са Локидом. Невидљиви је тада био врло популаран у свету. А уништена гордост америчке авионске индустрије, летелица која кошта око 50 милиона долара, била је оборена српским противавионским комплексом са ознаком „Мејд ин УССР“. И први је притиснуо лансирно дугме Драган Матић. Тада ми је испричао детаље опреације.

24. марта 1999. године смо напустили нашу војну јединицу, где смо се преместили у предграђе Београда. Три дана смо провели релативно мирно. Радили смо по команди, обична процедура коју смо обављали по задатку нашег командира. Најважније је не доспети под радар Авакса, који су обично пратили НАТО авионе. Посебно такве као Ф117А. Ми смо стајали код села Шимановци. 27. марта увече сва наша бригада је била дежурна. Колега из службе за праћење је саопштио да постоје снажне сметње у етру. И да је сваку секунду сигнал све ближи и ближи нашем положају. Буквално 5 минута касније радиоизвиђање је пренело да се према нама приближава циљ. Наш командир је пажљиво гледао монитор и добијао указе радиоизвиђања. Циљ је ишао према нама. Ми смо га пронашли. Гледао сам монитор и видео јасни сигнал циља. Почели смо да пратимо циљ, он је био јасно видљив. Рапортирао сам команданту да је циљ фиксиран на нашим уређајима и ми смо спремни за гађање. После команде „Пали“ за 17 секунди циљ је био погођен нашом ракетом. Прва ракета је откинула Стелту крило, а другом смо оборили сам авион. Пилот се катапултирао, а авион је пао на земљу.

То је фантазија америчких инжењера и пилота да је Ф117А невидљив. Све технологије Стелт осигуравају његову невидљивост само у високофреквентном радио дијапазону. За радиолокаторе који раде на ниским фреквенцијама он је сасвим видљив. Зато смо га приметили још на 50 километара и чекали када ће пролетети изнад нашег положаја, да га оборимо.

Да, он има слабији сигнал него обични авиони, али све једно се појављује на мониторима радара. Можда је пилот погрешио, можда је залутао, али летео је свега 5 километара изнад земље и доспео нам на нишан. Ми смо оборили страшну, фантастичну летелицу – најтајнији авион ратног ваздухопловства САД. Пилот се катапултирао, скривао се у шуми. Пет сати касније група америчких специјалаца је долетела са неколико хекокоптера и одвела га. Већ наредног дана он је био у бази Авијано у близини Венеције. Када нам је пошло за руком да оборимо авион, напустили смо положај заједно са техником. Што се брже преместиш, то је већа шанса читаве посаде да преживи. Тако смо радили 24 пута за ова три месеца агресије. И то је спасло нашу посаду. Нико није настрадао, мада је у нашој бригади ПВО погинуло 9 бораца.

Наставак следи.

Аутор: Константин Качалин
Извор, фото: Глас Русије

Напиши коментар