Трговачке марже криве за високе цене у Србији

Испитивање тржишта показало је да су марже чак и на основним намирницама биле су вишеструко веће од оног што се приказивало

Колико на продаји одређеног производа зарађују трговци „пословна је тајна“, али колики је њихов „колач“ наговештавају разлике у ценама истих производа.

Док се неки задовољавају маржом од десетак одсто, неки не продају робу уколико им профит није бар 150 одсто.

Њихови „апетити“ сигурно су већи, али их у томе ограничава празан џеп просечног купца. Трговински ланци у Француској, Енглеској или Аустрији, нашли су рачуницу да им је исплативо чак и када је разлика између набавних цена и оних на рафу- три до четири одсто.

Зато рецимо патике познатих добављача могу и до 40 одсто јефтиније да се нађу у Бечу него у Београду. Слична прича је и са брендираним чизмама, панталонама, јакнама…

Део „колача“ домаћих прехрамбених трговаца такође је „тежи“ него код њихових европских колега.

То потврђује и последње испитивање тржишта. Како је утврђено, марже чак и на основним намирницама биле су вишеструко веће од оног што се приказивало. Трговачка зарада на брашну у појединим трговинским ланцима износила је и до 55 одсто, на шећер 35, на уље 33, а на млеко и до 20 одсто.

У Асоцијацији потрошача Србије АПОС-у, сматрају да држава не треба уредбама да регулише висину марже, већ да ствара услове за развој конкуренције. Тврдње да код нас нису исти услови као у Европи за развој конкуренције служе само као изговор. “ На цене утичу и прескупа и неефикасна држава, монополи, корупција, скупа и неквалитетна домаћа производња, непостојање стандарда, неинформисани потрошачи, и још много тога„.

Произвођачи тврде да су немоћни, јер не утичу на трговачке марже, осим у виду препоруке. Потрошачи верују да су за високе цене намирница, али и гардеробе и обуће, у нашој земљи, најодговорнији трговци, који зарађују и до шест пута више него њихове колеге у Европи.

Извор: Вечерње Новости

Напиши коментар