Ви мало у минус, банка много у плус

Просечна камата на дозвољену позајмицу у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто. Код нас просек је 33,78 одсто

Чак трећина камате који грађани плаћају за коришћење дозвољеног минуса представља зараду банке. Код ових позајмица банке највише зарађују јер марже у просеку износе и до 10 одсто.

Колико је то најбоље се може видети уколико се упореде са маржама код осталих кредита, где су оне два па и до три пута мање, па самим тим и профит банака.

Код дозвољеног минуса, као и код других кредитних производа висина каматне стопе зависи од цене извора средстава за конкретан производ, али и од других фактора као што су обавезне резерве банке према НБС, трошкова ризика одређеног пласмана. Сви ти фактори утичу да банке међу собом имају различите каматне стопе за крајњег корисника – каже Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке.

Према последњим подацима Европске централне банке, просечна камата на дозвољену позајмицу у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто. Код нас просек је 33,78 одсто. Распон у цени коришћења популарног минуса креће се од 26 одсто до чак 41 одсто за годину дана. Наравно, најскупљи је одлазак у недозвољену зону, која је код неких банака и дупло скупља.

На цену позајмице, међутим, утиче и инфлација. Банкари кажу да док год будемо имали високу инфлацију и цена позајмица биће толика.

Маржа, као зарада банке је релативна ствар. Свака банка је калкулише за себе сходно изворима финансирања, кашњењу у отплати и резервацијама које имају по том основу, као и оперативним трошковима – објашањавају у Еуробанци.

Чекови инструмент преживљавања

Чекови су у Србији одавно престали да буду инструмент плаћања, већ су постали „инструмент кредита“.
Укупан промет чековима у Србији у прва три месеца ове године био је око 10,06 милијарди динара, док је број чекова у том периоду био 2.243.277, показали су подаци Удружења банака Србије. И промет и број чекова расте у односу на раније године.

У структури цене коришћења минуса највећи део односи се на извор одакле банка одобрава овај кредит. Она је заправо чини највећи део цене.

Банке које располажу са јефтинијим изворима у динарима, то јест клијентима који примају плату преко њих, предузећима које имају велике динарске износе у промету по рачунима, имају могућност да понуде јефтиније кредите у динарима, где спада и дозвољени минус – кажу у Еуробанци.

Ипак, оно што такође утиче на цену минуса, али и других кредита јесу ненаплативи кредити, који у Србији имају тренд раста.

У Србији има 4,5 милиона корисника текућег рачуна, а 253.990 је у кашњењу. Према подацима Удружења банака Србије, доцња која подразумева кашњења преко 60 дана, од укупног броја кредита крајем прошлог месеца износила је 12,2 одсто код грађана. И док је највеће кашњење код отплате лизинга 15,1 одсто, најмање је код у покривања дозвољеног минуса – 8,2 одсто.

Извор, фото: Блиц

Напиши коментар