Због чега је у Србији све скупље?

У земљама ЕУ могу се купити многи производи, почев од хране, преко обуће и одеће по много повољнијим ценама него у Србији

Због чега патике у Бечу коштају 80 евра, а исте такве у Београду 110? Зашто су цене хране, одеће, обуће код нас више него у земљама ЕУ у којима је много виши стандард? Ево шта кажу стручњаци.

Цене неких производа у Србији доста су више него у земљама Европске уније јер немамо развијену конкуренцију и здраву тржишну утакмицу, док је животни стандард наших грађана далеко испод европског, оцењују стручњаци.

У земљама ЕУ могу се купити многи производи, почев од хране, преко обуће и одеће по много повољнијим ценама него у Србији, тако у Бечу патике коштају 80 евра, а исте такве у Београду 110 евра, што је последица монополског понашања трговаца на нашем тржишту, рекла је за Тањуг председница Центра за заштиту потрошача Вера Вида.

Према њеним речима, конкуренција у Србији се не схвата као тржишна утакмица у којој се произвођачи и трговци такмиче ко ће да произведе или понуди оно што потрошачи траже, а да притом производ буде квалитетнији или истог квалитета по нижој цени.

Свима њима је у интересу остваривање профита, али га једино могу створити уколико надмаше своје конкуренте, указала је Вида истакавши да се у Србији конкуренција доживљава као „освета“ једног трговца према другом, зато што овом другом, жаргонски речено „добро иде“.

Она сматра да се правила о конкуренцији у ЕУ примењују не само на приватни сектор, већ и на јавни, на државне компаније.

Асоцијација потрошача Србије (АПОС) упоређивала је цене 19 животних намирница у Србији и Словенији и утврдила да је 10 производа у Словенији јефтиније у просеку за 10 процената него код нас.

Ако узмемо у обзир да је плата у Словенији скоро три пута већа него у Србији, поставља се питање како се, узимајући у обзир висок стандард, у такву цену уклопе и словеначки трговци и дистрибутери и произвођачи, па чак и држава, а на крају и потрошачи – док су код нас са овако високим ценама сви незадовољни„, запитали су се у АПОС-у.

Како сматрају у АПОС-у, одговор се крије у већој конкуренцији, јер два милиона становника у Словенији има и могућност да бира неку намирницу међу 30 произвођача, док у Србији за неке од основних намирница једва има пет-шест произвођача.

Ништа не формира добар квалитет и фер цену као отворено тржиште и конкуренција. Наш став је да држава треба да створи амбијент за здраву конкуренцију, уместо што маркетишким потезима, директно или индиректно, покушава да утиче на формирање цена„, поручили су из АПОС-а.

Државни секретар у Министарству спољне и унутрашње трговине Драгован Милићевић наводи да је привреда Србије секторски високо монополизована и да 20 трговинских ланаца држи више од 80 одсто тржишта малопродаје.

Како је истакао, за унапређење конкуренције, без обзира на најефикаснија правила, мора да се интензивира привредна активност и створе услови за долазак нових играча на тржисте Србије.

Боља конкуренција ће донети ниже цене, бољи квалитет и заштиту потрошача, и Србија мора добро да прионе на жаштиту и унапређење конкуренције.

Према његовим речима, монополизација привреде ствара неефикасан систем у којем постоје картелски споразуми, доминирају поједине групе и моноплисти могу да диктирају цене.

Извор: Тањуг

Напиши коментар