Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке

Властимир (пре 805 — око 851) је први српски кнез (архонт) о коме имамо више података у историјским изворима. Владао је највероватније у периоду од око 830. до око 851. године и по њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи.

Владао је као de facto суверен владар
, иако је можда номинално признавао врховну власт византијског цара, а њему су опет били директно подређени владари осталих српских области. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима предовеђеним Пресијамом (836 — 852) који су покушали да потчине себи првобитну Србију, али је Властимир током трогодишњег рата успео да одбије њихове нападе и сачува српску самосталност.

До данас нису разјашњени мотиви бугарског напада на Србију, али се као две главне хипотезе наводи:

Властимирово одбацивање византијске врховне власти, што је покренуло Бугаре да покушају да прошире своју власт са осталих Словена и на Србе
Властимирово савезништво и помоћ Византији током њиховог рата око 846. године
После његове смрти, власт је прешла на тројицу његових синова Мутимира, Стројимира и Гојника.

Властимир је припадао владарској породици чији су представници владали Србима у доба сеобе на Балканско полуострво. Не може се са сигурноћшу тврдити да је он био директни мушки потомак кнеза који је довео Србе на Балканско полуострво, али је засигурно припадао његовој породици. Његов отац је највероватније био његов претходник на положају кнеза Просигој, иако се ни то не може тврдити са сигурношћу.

Из брака са непознатом супругом имао је барем три сина (Мутимир, Стројимир и Гојник) и једну ћерку (коју је удао за жупана Травуније Крајину, сина Белојевог) који се јављају у историјским изворима.

Први Владари и Кнезови Срба и Србије (Седми век-836)

Кнез Срба Довео Србе на Балкан у време владавине Византинског Цара Хераклија (610-641), ВИИ век-660; не зна се његово име, умро је 680)
Свевлад (660-679, Кнез Србије)
Селимир (679-680, Кнез Србије)
Владин (680-700, Кнез Србије)
Ратимир (700-730, Кнез Србије)
Вишеслав (730-780, Кнез Србије)
Радослав (780-822, Кнез Србије)
Просигој (822-836, Кнез Србије)

Византијска власт у Србији није била јака и огледала се у држању гарнизона у тврђавама, плаћању пореза и можда у слању пратећих одреда цару, док су локални кнезови имали широку унутрашњу власт.

Теза Станоја Станојевића о побуни

При крају Властимировог живота у Србији долази до стварања антивизантијског блока међу представницима народа на чијем челу је свакако стајао многобожачки елемент који је најјаче осећао византијску власт. Као последица овога долази до организовања побуне на чије чело је стао кнез Властимир. Из Србије су протерани хришћански мисионари и војне посаде чиме је практично стечена независност. Византија је била заузета на другим странама (нападом Бугара превасходно) тако да није могла да предузме ништа озбиљније против Србије, на шта су Срби вероватно и рачунали када су подизали устанак. У прилог овоме иде и чињеница да је гусарење у Јадрану појачано, поготово од стране Срба из Неретвљанске области, средином IX века када се смешта антивизантијски покрет у Србији. Бугари, који су нешто пре Срба основали независну државу, видели су у Србији претњу њиховом циљу да себи потчине све Словене на Балкану, што је могло довести до сукоба.

Наставиће се…

Извор: Разни извори

Напиши коментар

5 Comments on “Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)”

  1. Свевлад I
    отпочео је дејствително владати око 492. год. у српским земљама. Од тог доба знају зањ паметаристе које веле: да је се он појавио у време Папе Гелалие (постао папа 491, а умро 496) и императора Анаста (владао 491. до 518. год). Како је почео владати овај наш први владаоц Свевлад засад се још ништа поуздано не зна, само се зна: да је око 530. год. умро, оставивши после себе три сина: Бориса, или Бруса најстаријег, Татилу, или као што га неправилно пишу Тотилу средњег, и најмлађега Стројила, или Остројила.

    Цар Свевлад II
    син Стројимиров владао је српском царевином пуних 12 година, тј. до 564 год: Свевлад II одмах обрне своју војску, те прође кроз сву земљу своју од ниже Војуше на све скоро до Беча, и од Јадранског мора па до Искра у турској Србији. (…) У то време Солињани, са својих морских острва и заклона, пошљу просбе у Цариград, да их овај заштити, но на срећу њихову, а несрећу срп. народа Самовлад умре, као што смо рекли 564. године.

    „Одломци историје Срба“
    М.С. Милојевић

  2. Династија Свевладовића

    1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
    2. Цар Борис, или Брус I Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
    3. Цар Остројило I Свевладовић или Самовладовић II (540-552)
    4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
    5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
    6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
    7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
    8. Вишеслав Свевладовић
    9. Радослав Свевладовић
    10. Просегој Свевладовић

    Династија Дрвановића

    1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
    2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
    3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
    4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
    5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
    6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
    7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
    8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
    9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
    10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
    11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
    12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
    13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
    14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
    15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
    16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
    17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
    18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
    19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
    20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
    21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
    22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
    23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
    24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
    25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
    26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
    27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
    28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
    29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
    30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
    31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
    32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
    33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
    34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
    35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
    36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
    37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
    38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
    39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
    40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XL (1124-1143)
    41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XLI (1143-1154)
    42. Радослав III Градињин Дрвановић XLII (1154-1160)

    извор :

    http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/vladari.html