Зарад коре хлеба и помија продајемо државу

Србија је медијски, обавештајно, кадровски, интелектуално, економски окупирана и зависна

У смирај српске државе а у јеку новог признања за Вучића, и то оног које Дачић већ има у свом поседу – награде „најевропљанин“ – у земљи у којој се живи веома лоше родило се пар нових истина. Прва је да се на Космету живи фантастично, и то на оном делу на којем још има Срба. Кажу наши сународници из остатка Србије да косовски Срби живе сјајно, док се ми овде мучимо и злопатимо. Север Космета наједном је заличио на обећану земљу, у којој је дивно живети, и то од наших пара, па се морају ти богати Срби са Косова привести правди наших бораца против корупције, криминала и националистичке прошлости.

Другосрбијански пројекат је завршен, и дефинитивно је успостављен као званична политика. Треба само погледати насловне странице новина и садржај вести како би свима све дефинитивно постало јасно. „Друга Србија“, конструкција која је заснована на идеји титоизма, при том антинационална и шовинистички настројена према Србима као народу победила је на крилима невероватне коалиције либералног и грађанистичког крила – бар оног који се тако представља – и националног крила који врши власт. Тако је заправо, редефинисањем садашњости прихваћена другачија визија прошлости и то све по списку захтева који нам је испоручен у Берлину. Сада се намеће конструкт по коме је Србима, као недоношчету, морало да се поступно деценију и по објашњава да је Косово независно и да су српске патриоте морале „патриотским разлозима“ да га у то убеде.

Преокрет је потпун и политичка сцена Србије се преокренула. Сада је политика Чедомира Јовановића званична политика. Једини проблем у целој ствари је што његова странка није на власти и није добила подршку грађана, а политика коју је владајућа структура понудила на изборима је добила подршку и била је сасвим дручачија. Најављивало се „поништавање Боркових договора“ а премијер је спомињао чак и „рат за Косово“. Наравно, сада се медијска лоботомија наставила и интензивирала и народ се убеђује у исправност онога за шта није гласао и у безгрешност вођа, које све више личе на вођу којег је описивао Домановић.

Када у неком тренутку ова власт постане недовољно кооперативна око независности неког следећег дела српске територије, опет ће ни из чега искочити нека нова патриотска странка која ће преузети власт и дати оно што ова власт није могла. И тако редом. И власт и опозиција која може да постане власт су под строгом контролом странаца а јавно мњење се манипулише подсредством медија. Све што се дешава ван медијског простора фактички не постоји.

У томе је суштина, и у томе се крије разлог онаквом извештавању о протесту на Тргу. Протест на Тргу би се или игнорисао медијски или би се пронашло нешто што би омогућило добар спин. Десило се ово друго; спин је одрађен у свим медијима, без изузетка и протест је добио конотацију коју је онај ко је спин смислио и желео. Истини за вољу, имало је и шта да послужи спин мајсторима за ову оркестрирану кампању против Срба са Космета и Цркве. Опет, и да је све прошло без икаквих проблема, резултат би био исти – ствар би се забашурила а о протесту нико више не би проговорио ни речи, као да се никада није ни догодио. Тако функционише другосрбијански спин – о протесту Албанаца у тзв. Прешевској долини ни речи, о скупљању потписа за „Војводину републику“ и промену Устава ни речи, о убијеном Србину у Пећи ни речи, али о Амфилохију су пуни новински ступци и наједном су сви шокирани нечим што није ни мали део онога што је говорио и чинио муфтија Зукорлић.

Другосрбијанци би најрађе избегле Србе са Космета утрапили касапину Тачију

Тако је конструкт „Косово за патике “ само добио наставак, али је наслов промењен, пошто овога пута није било патика. Сада је наједном активистима и симпатизерима напредњака „огавно мешање Цркве у политику“, сада им сметају „косовари“, који живе као „лордови“ и примају „дупле плате“, њима је доле „супер“, „шверцерски рај“, док се остали Срби, Београђани посебно, јадници, злопате. Пошто испада да се на северу Космета живи боље него у остатку Србије, а неки кажу, боље него и у неким земљама ЕУ, предлажем им да се сви колективно преселе тамо, и нека уживају у благостању и безбрижном животу. А активистима владајућих странака, од којих многе игром случаја познајем лично и за које знам шта су мислили и говорили за време и пре протеклих избора, поручујем да они предводе те аутобусе изгладнелих Срба из остатка Србије на Космет пошто некако услови тамошњег живота звуче боље него европски, посебно ако човек прочита неке од „добро обавештених“ наслова дневних новина у Србији.

На све аргументе о несрећном споразуму и политици одговарају са: „Немој ти мени да србујеш из Београда – иди на Косово па тамо србуј“. То су дакле они исти који су заговарали националну политику и тражили и молили за гласове искрених патриота. Предлажем им да сви заједно оду у Брисел, па тамо нека подижу заставе Европске Уније, заступају „европске вредности“ и живе у благостању. Лако је бити еу-ропљанин у Београду, нека ту идеју поделе са иначе јединственим грађанима уједињене Белгије и околних усрећених европских народа који сањају о напуштању те исте Уније. Само то неће ићи тако лако. Што би рекао народ, „дала баба динар да уђе у коло, даје два да изађе“. Пошто је лако „србовати“ у Београду, а тешко на Космету, две ствари остају неразјашњене. Прва је како смо ми то наградили „србовање“ на Космету? Укидањем државних институција и општом бежанијом Србије са Космета? А новинари и даље постављају малоумна питања попут – „ко ће бити шеф канцеларије за Косово“? Какве канцеларије?

Канцеларија више није ни потребна сем у наредна два месеца, а након тога држава Србија неће ни постојати на Космету. Она не може нити сме да се бави територијом чији је Устав и законе признала, а сецесионисте, терористе и злочинце аболирала и признала за равноправне. Држава је своје сународнике оставила на милост и немилост онима који су многим њиховим рођацима вадили органе и продавали на црном тржишту, онима који су ратовали против њихове државе и народа. Друго, пошто је лакше „србовати“ у Београду, како то да више има Срба на Космету који верују у државу и који од ње траже спас него Срба из остатка Србије? Некако је изгледа најтеже „србовати“ у Београду. Некако нам мрско, а и срамота нас је. Зато на протест у Београду и дође више Срба са несрећног Космета него Срба из остатка Србије. Још се и смејемо на рачун тих несрећника које смо оставили у лављим чељустима. И на крају дугујем одговор за дупле плате и шверц.

Прво, то да сви Срби примају једну плату од Београда, а другу од Приштине је срамотан спин којим се служе никоговићи, ништаци и медијско и људско дно. Признајем јавно онима који бране српску државу на Космету, а то јесу Срби који живе у гету стрепећи сваког дана за своје и животе своје деце, да могу, омогућио бих троструке плате из буџета Србије да остану где јесу, а свакоме који би на ово одговорио да ми тих пара немамо показао бих колико га српске странке које су на власти пљачкају сваког дана и како живе функционери и финансијери тих странака. Од тих новаца бисмо могли да покренемо Србију, а камоли да помажемо косовске Србе. Уколико неко мисли да је лепо живети од дуплих плата и шверца нека се пресели на Космет и нека стави своју главу у торбу. Стављање главе у торбу на делу окупиране тероторије у ситуацији када држава није у стању да обезбеди сигурност мора бити додатно плаћено од стране те исте државе. Што се тиче шверца и других непочинстава на Космету – искрено говорећи, имам потпуно разумевање за људе који су остављени на цедилу, у систему без система, у гету, које је напустила држава, њена војска и полиција и који морају да се сналазе како би преживели. Када полиција и војска Србије буду присутни на том делу територије тада можемо говорити о непочинствима и кршењу закона Срба са севера Космета. Док се то не деси, најморалније би било да сви ућутимо о томе.

Дакле, све је јасно. Власт, ни ова нити иједна која може да је замени, нема храбрости да прекине са оваквом врстом политике. Држава је медијски, обавештајно, кадровски, интелектуално, економски окупирана и зависна, позиција и опозиција служе истој сврси, а јавно мњење се конструише медијима. Народ је изгубио веру у странке и изборе, страначки активисти не верују ни у шта сем у коришћење владајуће странке за јачање личног утицаја, запошљавање и богаћење, а западне амбасаде владају Србијом. Црква, као и све друге институције, разара се и споља и изнутра, и полако све у Србији, сваки сегмент друштва почиње да личи на политичку странку. Данас смо продали Космет, сутра ћемо Републику Српску и Војводину, прекосутра Рашку област и тако док нас више не буде, а након сваког новог великог територијалног услова који власт не жели да спроведе странци ће довести нову власт која ће на крилима народног незадовољства преузети дизгине до следеће кривине.

Иначе, новост је да је Соња Бисерко члан комисије при Уједињеним нацијама која ће имати задатак да истражује кршења људских права у Северној Кореји. Иста матрица, исти људи. Миљенко Дерета ће, како ствари стоје, постати академик пре или касније, а и сви његови истомишљеници. Тако то бива у земљи чуда, у држави која је свачија само више није српска.

Зарад коре хлеба и помија продајемо државу, зарад сваког новог датума нови део територије, људе и достојанство, тргујемо људским душама, купујемо још који дан, копрцамо се и мрзимо међусобно. То је данас српска држава, која ће бити слуга новог пијемонта Балкана – Велике Албаније и њених савезника, пре свега Хрватске. Пристајемо на све што нам се каже, само преговарамо о било чему што може медијски да се прикаже народу као победа српске дипломатије. То вам је као у оном вицу када у неком кафићу богати старац пита младу манекенку за колико би новца спавала са њим, и нуди јој сто хиљада евра, затим триста, а она одбија говорећи да је његов предлог нечувен. Након што јој понуди милион, она га зачуђено упита: „Зар мислиш да сам ја проститутка која би продала своје достојанство, морал и част за милион евра за које нисам сигурна ни да ли ћу их добити?

Не“, одговори старац, „то да си проститутка смо већ утврдили. Сада само преговарамо о цени“.

Аутор: Милан Дамјанац
Извор: Нови Стандард

Напиши коментар