Србија пре Немањића, 13. део: Белош Вукановић (1163 — пре 1198 )

Белош је био син српског великог жупана Уроша I

Белош или Белуш (Белус, Бјелош, Albeus) је био српски властелин из рашке династије
Вукановића који је, захваљујући родбинским везама са угарском династијом Арпада постао палатин краљевине Мађарске и бан Хрватске.

Након што се његов брат Урош II Примислав по други пут одметнуо од византијске врховне власти, Белош је 1162. закратко по вољи цара Манојла I Комнина постао рашки велики жупан, али се убрзо након тога и вратио у Угарску где је касније и умро.

Белош је био син српског великог жупана Уроша I, и имао је још два брата, старијег Уроша II и млађег Десу, као и две сестре Јелену и Марију. Јелена је удата (1129 — 1130) за угарског принца и потоњег краља Белу II Слепог (1131 — 1141). За време Белине владавине Белош је дошао је у Угарску, гдје су му дали титулу херцега (dux).

После смрти свога шурака, Беле Белош је са сестром Јеленом преузео туторство над њеним недораслим синовима, међу којима је најстарији био угарски краљ Геза II (1141 — 1161). Да би концентрисао што више власти у својим рукама, Белош је преузео титулу палатина у Угарској и бана у Хрватској. Са својим савезницима енергично је одбијао нападе византијског цара Манојла I Комнина и царева Светог римског царства, који су против његовог штићеника Гезе помагали претендента Бориса Коломановића. Белошева кћи »бановна« удала се 1150. за руског кнеза Владимира Долгорукова. Око 1158. Белош се одрекао  банске и палатинске части и вратио се у Србију, где га је 1162, након свргавања одметнутог Уроша II Примислава, Манојло I Комнин поставио за великог жупана.

Али Белош није остао дуго у својој отаџбини, него се опет вратио у Угарску, док је рашки престо припао најмлађем брату Деси. Белош се већ 1163. спомиње се опет као бан хрватски. После 1163. нема више трагова о Белошу у јавном животу Угарске. Умро је у Угарској прије 1198. За свог живота саградио је у данашњем Баноштору на Дунаву велики манастир, који је обилато даровао. У Белошево време место у којем је подигао своју задужбину носило је име Kewe, Кун, а онда су га почели називати Банов манастир (мађ. Ban monostra), па је тако постало и данашње име Баноштор.

Наставиће се…

Претходни делови:

Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)
Србија пре Немањића, 2. део: Кнез Мутимир (851 — 891)
Србија пре Немањића, 3. део: Петар Гојниковић (892-917)
Србија пре Немањића, 4. део: Павле Брановић (917-920)
Србија пре Немањића, 5. део: Захарија Прибислављевић (923-924)
Србија пре Немањића, 6. део: Часлав Клонимировић (927 — око 950)
Србија пре Немањића, 7. део: Стефан Војислав Војислављевић(1018 – 1043)
Србија пре Немањића, 8. део: Михаило Војислављевић (1073 — 1085)
Србија пре Немањића, 9. део: Константин Бодин (1081. – 1099.)
Србија пре Немањића, 10. део: Велики жупан Вукан (око 1090-1116)
Србија пре Немањића, 11. део: Урош I Вукановић (1112. до око 1145)
Србија пре Немањића, 12. део: Урош II Примислав (1145. до 1162 )

Извор: Разни извори

Напиши коментар