Србија пре Немањића, 15. део: Тихомир Завидовић (1165-1166)

Око Тихомирове смрти одувек је било недоумице. Прочитајте више о његовој мистериозној смрти

Након протеривања жупана Десе у Цариград, на предлог византијског цара Манојла Комнина, престо у Рашкој узима Тихомир, син жупана Завиде, који је био у сродству са зетском династијом.

Жупан Тихомир је под својом личном влашћу задржао Рашку, а његова браћа: Мирослав добио је Захумље, Страцимир градачко-рудничку област, а најмлађи Немања добија Ибар, Топлицу, Расину и област око Јастребца коју народ зове данас „Реке“.
Мирослав подиже своју задужбину цркву светог Петра и Павла у Бијелом Пољу где је и написано Мирослављево јеванђеље, а Страцимир подиже цркву у Грацу (данас Чачак).

Убрзо је дошло око неспоразума у односу Тихомира и Немање према Византији. Властела око Немање је тежила да води самосталну политику према Византији, па је уз њихову помоћ Немања покушао да збаци са престола брата Тихомира половином 1165., али није успео и био је заточен у црним пећинама према Расу о чему говори његов син Стефан Првовенчани у „Житију Светог Симеона“.

Према истом житију, Немања се спасао уз помоћ својих пријатеља и успео је да са престола свргне свога брата Тихомира 1166. године, који као Византијски вазал бежи у Византију од које тражи помоћ да би победио узурпатора Немању.

Византија је Тихомиру пружила помоћ у оружју и војсци са којом је кренуо на Немању, у нади да ће повратити изгубљени престо. До одсудне битке међу браћом долази на Косову, код места Пантине (близу Вучитрна) 1170. године, где је на челу своје војске стајао сам Тихомир. У бици је Тихомир погинуо, а Немања је постао велики жупан Рашке-Србије.

У документима се такође наводи Тихомирова смрт, јер се спомиње да је један од браће погинуо, а затим извори више не помињу Тихомира.

Остала браћа, Мирослав и Страцимир су у почетку сукоба између Тихомира и Немање били на страни Тихомира, да би после његове погибије признали свог брата Немању за владара, а овај им је за узврат оставио на управу област коју су држали и до краја живота били у слози и љубави.

После дугих периода борби које смо описали у овом тзв. „преднемањићком“ фељтону велики жупан Рашке постаје Стефан Немања, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.

Претходни делови:

Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)
Србија пре Немањића, 2. део: Кнез Мутимир (851 — 891)
Србија пре Немањића, 3. део: Петар Гојниковић (892-917)
Србија пре Немањића, 4. део: Павле Брановић (917-920)
Србија пре Немањића, 5. део: Захарија Прибислављевић (923-924)
Србија пре Немањића, 6. део: Часлав Клонимировић (927 — око 950)
Србија пре Немањића, 7. део: Стефан Војислав Војислављевић(1018 – 1043)
Србија пре Немањића, 8. део: Михаило Војислављевић (1073 — 1085)
Србија пре Немањића, 9. део: Константин Бодин (1081. – 1099.)
Србија пре Немањића, 10. део: Велики жупан Вукан (око 1090-1116)
Србија пре Немањића, 11. део: Урош I Вукановић (1112. до око 1145)
Србија пре Немањића, 12. део: Урош II Примислав (1145. до 1162 )
Србија пре Немањића, 13. део: Белош Вукановић (1163 — пре 1198 )
Србија пре Немањића, 14. део: Деса Вукановић (1161. до 1165. )

Извор: Разни извори

Напиши коментар